Stari običaji u modernim vremenima

Autor: Lj. Pavlović

Prođoše dve najveće srpske slave, najluđa noć u godini, Božić. Stižu nam Srpska nova, još po koja slava, Bogojavljenje, Sretenje. U čast pravoslavlju, slavnim precima, tradiciji. Uz neki moderan melos, začet pred kraj 20.veka, stalno nadograđivan u ovom, 21. tako da, kako nas svake godine sustiže sve teža kriza, kao da će biti poslednji u životu, bez mere u hrani, piću, veselju…

U mnogim su se porodicama krsne slave i drugi pravoslavni praznici slavili i ranije. Većinom u seoskim, ređe građanskim, pa su se i ti praznici, osim domaćina, pogrdno tako i karakterisali – seljačkim. Za slavu kolač, sveća, kandilo i tradicionlna srpska trpeza, strogo u zavisnosti od dana, posna ili mrsna. Dolazili su rođaci iz susednih mesta i po neki komšija, koji slavi drugu slavu. Niko nije navlačio zavese na prozore, niti je neko dolazio kradom. Bilo je i onih koji nisu slavili, niti su na slave išli.

Slavilo se i Badnje veče, u krugu porodice, a onda i Božić, Uskrs, 1. maj, 29. novembar i Nova godina. Kupanje krsta bilo je retko tada. Donosila se hrastova grančica, malo slame i oraha, farbala se jaja u lukovini i kupljenim bojama u šareniš, za državne praznike se okupljalo za trpezom, kao i za slavu.

Krajem 20. veka, kada su se viđeni komunisti iz „drugova i drugarica“ transformisati u „gospodu i dame“, proradio je duh predaka. Na retrovizorima domaćih automobila, koje će brzo zameniti uvoznim limuzinama, počeli su da se njišu privesci u obliku krsta, kola su kićena „šumkom“, a kuće balvanima. U početku stidljivo, prisećali su se dedova i slave, a zatim sve nametljivije. Pored Svetih Aranđela, Nikole, Marka, Jovana, sve su se češće javljali i Sveti Talalaj i Haralampije. Širio se i budio duh pravoslavlja pa su svoje svece dobile i stranke, preduzeća, pioniri kapitalizma, pored porodica koje su decenijama čuvale krsnu slavu u toplini svog doma. Lista svečara se širila, sve dok u 21. veku slava nije evoluirala u kafansku terevenku, uz bogatu trpezu i takmičenje ko će više i bolje. Uz trubače, petarde i vatromet, srpsku trobojku i dedinu šajkaču, neizostavnu, „gucci“ ili nešto slično, toaletu.

Vremena se menjaju, i ovo su definitvno neka druga i sasvim drugačija. Ovo je 21. vek u kome se odomoćila neka „nova normalnost“, kada je sve transparentno, sem onoga što bi to trebalo da bude. Sve uz pompu i halabuku, pa u skladu sa „tradicijom“ i u ime „pravoslavlja“ se slave, Badnje veče, Božić, Uskrs, rođendani, venčanja, krštenja…Sve u istu vreću. Zaboravljajući na suštinu praznika.

Foto: pixabay