Urea-osobine i primena

Čitaoci pišu

Autor: dipl.ing.Saša Šormaz

Urea (karbamid, mokraćna kiselina) je organsko jedinjenje, a po hemijskom sastavu je diamid ugljene kiseline. To je veoma koncentrovano azotno đubrivo sa 46 odsto azota. Sadržaj azota jednom kilogramu UREE jednak je sadržaju azota u 1,6 kg KAN-a sa 27 odsto N-a. Đubrivo je kristalne građe, mlečno bele boje, male specifične mase, dosta je higroskopno, velike je rastvorljivosti u vodi. Od štetnih primesa sadrži biuret, koji je posebno štetan ako se UREA koristi u ishrani stoke. Ukoliko ga UREA sadrži u većim količinama, može štetno delovati na gajene biljke. Đubrivo je fiziološki kisele reakcije (nakon transformacije u zemljištu zaostaju nitrati), pa se ne preporučuje njegovo duže korišćenje na kiselim zemljištima. Za potpunu neutralizaciju nastale azotne kiseline potrebno je svake godine ili povremeno (svake druge ili treće godine) upotrebiti ekvivalentnu količinu krečnjaka za održavanje pH vrednosti zemljišta (oko 85 kg CaCO3 na 100 kg unetog karbamida).
UREA se može primenjivati u čvrstom i tečnom stanju. U čvrstom stanju UREA se može koristiti pri osnovnoj obradi, predsetveno, startno i u prihranjivanju. UREU istovremeno sa setvom ne treba primenjivati, jer se oslobađa NH3 koji može štetno delovati na klicu. UREA je đubrivo koje se sporo razlaže u zemljištu, tako da biljke postepeno usvajaju azot, pa se on ne ispira iz zemljišta. Takođe, važna osobina UREE je dugo delovanje u zemljištu i često može da osigura optimalnu snabdevenost biljaka azotom. Načini primene UREE mogu biti različiti, i to zaoravanjem u jesen prilikom osnovne obrade, zatanjiravanjem prilikom predsetvene pripreme i prihranjivanjem u toku vegetacije. Kod useva retkog sklopa obavezno je unošenje kultivacijom, dok kod useva gustog sklopa (strna žita) prihranjivanje se obavlja bez unošenja u zemljište ili primenom rastvora UREE na zemljište ili list biljaka. U tečnom stanju UREA se može primenjivati fertirigacijom, pri čemu se unosi u poslednje količine vode za navodnjavanje, da se ne bi isprala sa biljke. Prilikom folijarne primene mora se voditi računa o koncentraciji rastvora. U početnim fazama, dok su listovi mlađi, primenjuju se niže koncentracije, dok se kasnije koncentracije povećavaju do maksimalne za pojedine kulture. Pšenica i trave podnose najvišu koncantraciju UREE, oko 30 odsto. Povrtarske biljke su mnogo osetljivije, krastavac podnosi koncentraciju do 0,60 odsto, paradajz do 0,72, kupus do jedan i luk do 2,4 odsto. Prskanje treba obaviti ujutro ili predveče, po oblačnom vremenu, nikako po jakom suncu, jer se tako smanjuju gubici azota volatizacijom, odnosno isparavanje u obliku amonijaka. Takođe, pri površinskoj primeni na karbonatnim i alkalnim zemljištima, pri višim temperaturama dolazi do gubljenja azota isparavanjem i do 30 odsto, tako da je dovoljno UREU uneti u zemljište do pet -šest santimetara kako bi se gubici smanjili. Posebna pogodnost primene rastvora UREE je njena dobra kompatibilnost sa sredstvima za zaštitu bilja, pa se dosta koristi u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Osim korišćenja u poljoprivredi, zbog svojih dobrih fizičkih i hemijskih osobina UREA se može koristiti i u druge svrhe. U visokim koncentracijama može se primenjivati za defolijaciju – ubrzavanje opadanja lišća sa voćnih sadnica, radi ubrzavanja sazrevanja i bržeg presađivanja, kao i i defolijaciju voćaka i vinove loze u koncentraciji četiri odsto, kako bi ušle u zimu spremne.