Posle skoro dve godine mali Janici dobijaju sobicu

Autor: Lj. Pavlović

Težak je životni put onih koji su ostali na teret države i društva koje je usmereno samo na sopstveno blagostanje. Težak je i onih koji se prihvate misije da im pomognu, sa verom u ljudsku reč, koju sami nose u sebi. Međutim, ni izgovorena reč nema više težinu, a o čeme govori i priča o Gordani Novković iz Kunova i njenom humanitarnom radu. Porodica Janić iz istog hanskog sela, samohrane majke Anite i njeno troje dece, nije jedina kojoj je Gordana pomogla. Ali, jedna je od onih gde je to najteže išlo. Počev od rekonstrukcije oronule kućicee dobivene od Ministartstva za brigu o selu, koja je plaćena oko 10.000 evra, do njenog opremanja. Pristizala su obećanja o pomoći, ali da reč nema težinu ljudskosti, potvrđuje činjenica da je jedan od dva sobička u kući još uvek neopremljen. Ipak, Gordanina upornost i pored njenog zdravstvenog stanja zbog čega je prošle godine otišla u invalidsku penziju, ipak je na kraju urodila plodom.

„Hvala Nenadu Zlatanoviću što se odazvao mom pozivu da pokuša da organizuje prikupljanje pomoći za ovu divnu porodicu. Konačno sam uspela da privedem kraju ono što sam za njih započela pre dve godine. Uskoro će biti i sobica završena i time završavamo renoviranje kuće porodice Anite Janjić.Hvala svima koji su učestvovali, prepoznaće se sami. .Hvala i onima koji nisu, a lagali su i obećavali i oni će se takođe prepoznati,“ napisala je ona na svom fb profilu.

Za sobicu od par kvadrata donatori su još pre više od godinu dana obezbedili laminat, ali i pored obećanja, niko se nije našao da donira vrata, gde još uvek stoje improvizovana od dasaka i da uradi glazuru, da bi podne obloge bile postavljene. Uz pomoć humanitatca iz Vranja, koji je nedavno počeo da prikuplja novac i školski pribor za Janiće, Gordana se nada da će i i sobica biti konačno sređena.