Danas je 5. oktobar

Autor: Ljiljana Pavlović

Već ste ujutro videli vesti o dalekom 5. oktobru, danu izneverenih obećanja i očekivanja. Mislim da taj datum ne zaslužuje da bude dnevna vest, naročito ne jutarnja. Možda one ponoćne, nakon kojih nastaje noćna mora, koju još uvek ovaj narod proživljava.

Taj daleki 5. oktobar Hančanima je još tako blizak. Ko da je juče bio, jer od tada za one „koji se nisu snašli“ traje još uvek, na margini. Oni koji bi da ga zaborave, na njega ih uporno iznova i iznova podseća „rupa“ u radnoj knjižici od tek par godina koje su „pojeli skakavci“, da još uvek zbog toga nisu u penziji ili, ako jesu, onda su im one daleko manje nego što je to trebalo da bude, zbog one rupe. To je tek nekih 80 odsto tadašnjih od oko 4.000 radnika u privredi. Sitnica. Sve uz geslo da smo sami krivi, jer država nije tu da o nama brine. I tu bi trebalo stati, da sećanja ne bi išla dalje – sve do nenaplaćenih zarada, godina dovijanja kako prehraniti porodicu, pisanja recki i moljakanja u nekoj radnji, nadničenja, odlaska po gradilištima širom Srbije, kod gazdi koji, isto ko i oni što su im pokupovali fabrike, neće da ih plate. Što da ih plate, kad takvih ima ko „kusih pasa“, pa ima ko će da radi. I džaba! Do naredne grupe, dok se ceo krug od 360 stepeni ne okrene. Mnogi više nisu u životu, te su se ratosiljali muke prisećanja.

Ko da zaboravi upise akcija „Hebe“, pa velikodušnog besplatnog podnošenja tužbi za naplatu što im je država odbijala za stambnene kredite koje ko zna koliko njih nije dobilo, a ni stanove, pa ratne dnevnice koje ni do danas ratni rezervisti nezaboravnih devedesetih nikako da navataju od države i, naravno, besplatnih Dinkićević akcija od 1.000 maraka ili evra, ko bi se više i setio, od kojih smo inkasirali par hiljada dinara….

Taj 5. oktobar u Vladičinom Hanu u samo par reči sumirao je pre više godina Zoran Stošić, nekadašnji radnik PK „Delišes“ i predsednik tamošnjeg sindikata, u vreme petooktobarske revolucije član DHSS-a, kriznog štaba, član OV i odbornik kasnije, na jednoj sednici SO – Osećam potrebu da se svima onima koje smo pozivali da nam se pridruže 5. oktobra u protestima, izvinim!

Bar neko. Jer niko se onima koji su „lupali u šerpe“ zarad demokratije, nije izvinio zbog zakatančenih fabrika i praznih novčanika, gazdi – kamiondžija i mutivoda, ućutkanih organa koji su trebali da rade svoj posao i štite radnička prava zagarantovana Ustavom i zakonom i zbog one demokratije koju su prizivali, a ona, do današnjih dana, nikako da stigne u ove zabite krajeve.

Jedino što se promenilo je da nas više nema ko „kusih pasa“. Razbežalo se i staro mlado, sve „što se nije snašlo“ preko grane ili u epicentar – Beograd. Bojazni da će migranti iz Avganistana, Iraka ili ko zna odakle da nam popravljaju natalitet ovde nema, ali će zato privrednu sliku da nam poboljšaju komšije iz regina, jer zanatlija gotovo da više nema ni za lek. I opet važi ona stara, ako vi nećete, ima ko hoće.

Za one mlađe koji nisu videli fabriku sa više od desetak ili stotinak radnika, inforamacija iz nekadašnje privredne lične karte Vladičinog Hana, a ne iz rubrike „Verovali ili ne“: DPPK „Delišes“, radi samo deo pri „Nektaru“, najveći izvoznik hrane na Balkanu. FOPA, u stečaju, izvoznik omotnog papira i ambalaže, IGM „Balkan brik“ u stečaju, izvoznik građevinskog materijala, prodata vlasnicima preduzeća „GN komerc“, Hanplast“, izvoznik cerada, u stečaju, prodat „DN kompani“, Mehanizacija, Građevinsratsvo, Erozija, Binačka Morava, građevinska preduzeća koja su radila i van Evrope, niko od zvaničnika se više i ne bavi njihovim statusom, DI „Sloga“, izvoznik lameliranog nameštaja na tržište zapadne Evrope, sada „Teklas“, „Betonjerka“, FOM „Južna Morava“ proizvođač električnih kablova za dalekovode, izvoznik, sada „Smelting“, kupljena iz stečaja. Možete se slobodno uveriti na Googlu – ako ja lažem, internet ne laže.

Sve je to navrat nanos, i možda na svoju ruku, demokratska nam vlast privatizovala mahom od 2004. do 2008. godine, uz stalno podvlačenje da je sve to zbog nas, jer je to zastarela tehnilogija, sa kojom i danas neki prave dobar profit. I dok su nekada Hančani posećivali najprestižnije sajmove hrane, nameštaja, građevinarstva i dr. sada je onaj koji im je najposećeniji, onaj inovativni – sajam zapošljavnja.

U prilogu: fotografije uništene hanske privrede u vreme tranzicije. samo par od ukupno 10 lokalnih preduzeća.