Verica Stanković i kao penzionerka angažovana u UO Crvenog krsta

Obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba, 1. oktobar, već je prošao. Taj dan najčešće protekne u znaku deljenja nekog vida pomoći najstarijima, pamfleta, inetnezivno se piše o njima i njihovom položaju, ali samo retke humanitarne organizacije tokom narednog perioda nastave brigu o ovoj ranjivoj grupi. Oni su često na udaru različitih vrsta diskriminacije – zbog godina, bolesti, a naročito žene, zbog ekonomskog položaja, računajući da veliki broj među njima nikada nije radio i da su finansijski zavisne od drugih. Neretko su i žrtve porodičnog nasilja. Zbog toga o pripadnicima te populacije treba pisati i razmišljati stalno.

Verica Stanković (68), pravnica u penziji, bivša upravnica Pošte u Vladičinom Hanu, više od 20 godina je uporedo angažovana i u Crvenom krstu. Suprotnost svemu onome što smo gore naveli. Aktivna i u sedmoj deceniji života, pa kako je u penziji ima i više vremena i mogućnost da se uključi u rad jedne humanitarne organizacije. Kako sama kaže, učešće u radu CK nije joj teško padalo ni dok je bila u radnom odnosu u Pošti.

„Mislim da su aktivizam i volonterizam još uvek u našoj sredini nedovoljno razvijeni, kod ljudi, ili tačnije, žena, koje su još uvek radno sposobne, a još više kod penzionerki. Drušvo bi trebalo više da iskoristi potencijale koje takvi ljudi imaju, značajno iskustvo u radu u različitim oblastima,“ kaže ona.

Kao upravnica Pošte, često je dolazila u dodir sa starijima i nemoćnima, kojima je bila potrebna stručna pomoć, ali je to javno preduzeće stalno prikupljali i dobrovoljne priloge za Crveni krst. Prilika da se kao član Skupštine Crvenog krsta, a kasnije u član UO, angažuje u toj organizaciji bila joj je iskustvo više, ne samo pri donošenju odluka, već i ličnim uključivanjem u različitima akcijama. Ono što izdvaja je pružanje pomoći ugroženima u poplavama sredinom prošle decenije.

Verica živi sa suprugom Dragišom. Imaju dvoje odrasle dece i ponosni su baka i deka troje unuka i uskoro će dobiti još jedno. Sada je najposvećenija najmlađim članovima porodice koji žive u Beogradu, ali uvek ima vremena i za neke lične obaveze i zadovoljstva, od kućnih poslova, bašte i cevća pa do onih u Crvenopm krstu. Zbog toga apeluje na pripadnice lepšeg pola da, pored onih redovnih obaveza, bio to posao ili porodica, izdvoje vreme i oprobaju se u još nekim oblastima, što će doprineti poboljšanju uslova života u zajednice, što će nekome pomoći i dati primer i drugima da se uključe i pomažu onima kojima je to potrebno. U Vladičinom Hanu je dosta žena na odgovornim funkcijama, ali je malo onih koje se dodatno angažuju. Primer svima mogu da pruže mlađe generacije koje su shvatile značaj volonterizma, pa ih je u Crvenom krstu sve više.