JOVAN I NJEGOV DEČAČKI SAN

Od Dostojevskog do danas ostalo je sve isto, i dalje iskren i pošten čovek strada i bori se da preživi.

„Drago mi je da sam večeras, baš na Svetog Jovana ovde, sa ovom predstavom i sa vama“, reče Jovan Veljković, nakon Dostojevskog i „Sna smešnog čoveka“, debitant Amaterskog pozorišta Centra za kulturu u Vladičinom Hanu, sada već zapaženi glumac, profesionalac potekao iz jednog malog mesta na jugu Srbije. Srce je bilo puno svima koji ga prate od dečačkih dana a posebno roditeljima – Draganu i Miki.

Monodrama „San smešnog čoveka“ u režiji mladog, diplomiranog glumca i režisera ove predstave, njegovu publiku je vratila na trenutak, ali i njega samog, na prve glumačke korake. Kao što su nekada bili uz njega u tim danima i sada su bili uz njega, željni i ovakvih događanja u vremenu kada su sve ređi, srećni što su deo jednog ostvarenog sna. A Jovanov san se ostvario „da se bavi glumom, da bi ceo život bio dete, da se igra,  jer tada ne misli ni o kakvim spoljnim problemima“.

„Odlika dobrog pisca, da li to bio Dostojevski ili Šekspir je da, kada ih čitate, imate utisak da je vaš savremenik, da piše o današnjim problemima, o današnjem čoveku i vremenu. Pogotovo što se Dostojevski bavio čovekom i istinom, a takvi ljudi mnogo stradaju. Vreme u kome je on pisao i današnje, gotovo da je identično. I dalje iskren, pošten čovek strada i bori se da preživi. Dostojevski nam daje veru da je taj put kojim je on išao dobar i pruža nam optimizam da i mi hodimo tim putem, poruka je ove monodrame. Za mene ona ima i simbolično zančenje. To je predstava na kojoj sam radio šest godina, još pre Glumačke akademije. Kada sam upisao akademiju, na prijemnom ispitu sam radio odlomak iz ove monodrame. I nadam se da ću je ceo život raditi i sazrevati kao glumac i kao čovek,“ kaže Jovan za „Vesnik017″.

Sa njom nastupa u Centrima za lečenje bolesti zavisnoti u Inđiji i Novom Sadu, nastupao je pre odlaska na fakultet, u Hanu, onda dve godine nije imao pravo na nastupe a evo nakon završetak studija, kako sam kaže, vaskrsao je prestavu.

Iako je kratko u ovom poslu, iza njega je više serija, filmova, pozorišnih komada. Očekuje uskorto dve nove serije, „Ljubav ispod zlatnog bora“ na TV Pinku  i  drugu sezonu „Klana“ na RTS-u. U Madlenianumu u Zemunu igra u „Gospođici Juliji“, u režiji Harisa Pašovića, njegovoj prvoj režiji posle 30 godina u Beogradu. U Pozorištu mladih u Novom Sadu nastupa u mjuziklu „Kosa“, prvom mjuziklu u tom teatru, kao i u prvoj lutkarskoj predstavi u vranjskom pozorištu – „Nerođena devojka“.

„Dosta putujem, često sam u autobusu. Dešava mi se da sam veče za veče na relaciji Vranje-Beograd-Novi Sad. Što se tiče daljih planova, ne bih mogao detaljno o tome, zbog određenih stvari, samo mogu da kažem da trenutno snimam jedan dugometražni film, a posle tog počinjem sa snimanjem serije. Juče sam saznao da je  film „Heroji radničke klase“, Miloša Pušića, gde se pojavljujem, na ovogodišnjem Berlinskom filmskom festivalu u selekciji Panorame jedini srpski film koji će nas u tom gradu predstavljati. Raduju me takve vesti. Mnogo mi je važnije da učestvujem u nečemu dobrom, nego da ja budem dobar. Mnogo mi je važnije da ja budem samo šraf u u nekom dobrom mehanizmu, nego da budem dobar šraf u rđavom mehanizmu,“ kaže Jovan ne skrivajući  sreću što se bavi poslom koji voli i za koji se školovao, i da živi od tog posla.

Na pitanje kako je to biti prvi u nečemu u mestu gde si rođen, obzirom da je prvi diplomirani glumac u Vladičinom Han, odgovara:

„Znam da sam prvi ko je upisao i završio glumu, ali uopšte nisam imao svest o tome do, da tako kažem, predmarketinga za predstavu. Onda odjednom sa svih strana – ti si prvi! Nije ni važno ko je prvi, apsolutno, drago mi je, zahvalan sam Bogu na tome. Ali, gluma je trajanje, nije važno da li si prvi u nečemu, mnogo je važnije da se kvalitetno baviš ovim poslom i da traješ. Biće još glumaca, ima još talentovane dece i ljudi iz ovog mesta, daće Bog, biće ih još…“, zaključuje Jovan.

Kruševac je imao svog Čkalju, Zaječar Zorana Radmilovića i niz drugih mesta nekog svog glumac. Vladičin Han je imao mnogo toga , ali do sad nije imao svog glumca. Sada ima Jovana Veljkovića a mnogi priliku da kažu da je to klinac iz nejgovog kraja, da je sa njim išao u školu, glumio u lokalnom pozorištancetu… A njegova prva publika mu želi  – da traje.