Kako Grad Niš dodeljuje usluge personalnih asistenata

Autor: Goran Ilić

Netransparentan i nestručan, sa određenom dozom diskriminacije, protivan osnovnim etičkim načelima, protivan pravilima koje su sami propisali – takav je i ove godine bio rad Komisije za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca gradske uprave za društvene delatnosti Grada Niša. Pred svakim pravičnim sudom, bez problema bi se njihov Javni poziv mogao oboriti i proglasiti ništavnim. Ali, to bi samo produžilo agoniju korisnika, to znaju i donosioci ovih odluka, pa se, između ostalog, i zato, tako bahato ponašaju narušavajući, rekao bih, pre svega dostojanstvo kandidata, koristeći i zaglušujuću tišinu i udruženja OSI i korisnika, jer: „Ćuti, može i gore da bude.“

Na sajtu Grada je 8. decembra 2022. godine objavljen i raspsan Javni poziv za izbor korisnika za uslugu Personalni asistent u okviru kojeg se dokumentom „ Kriterijumi za izbor korisnika usluga personalnih asistenata i ličnih pratilaca“ između ostalog, propisuju i obavezujuća pravila i rokovi za obe strane. Pa tako, na samom početku, u članu 1. se kaže da će se ova usluga pružati godinu dana, počev od 1. januara 2023. zaključno sa 31.decembrom 2023.

Članom 3. određuje se rok od osam dana od dana objavljivanja poziva u kojem će „zainteresovani korisnici“ predati potrebnu dokumentaciju. U članu 4. Komisija obavezuje i sebe, doduše, nejasnom formulacijom: „Komisija objavljuje rang listu na sajtu Grada Niša, u roku od tri dana od dana završetka javnog poziva, a korisnici koji nisu zadovoljni odlukom Komisije imaju pravo prigovora u roku od tri dana od dana objavljivanja“ pri čemu se ne navodi datum završetka javnog poziva, verovatno, ostavljajući u startu, sebi mogućnost za razvlačenjem i demoliranjem svih propisanih pravila igre i uljudnog i poštenog procesa izbora.

I naravno, iako je obećano da će ceo proces biti završen do kraja 2022. godine, onaj rok od tri dana traje celih 30, ostavljajući korisnike u neizvesnosti i zgražavajuće nedostojnom iščekivanju. Konačno, 17. januara 2023. objavljuje se preliminarna lista na kojoj se nalaze 44 imena onih koji su dobili pravo na uslugu PAss. To je lista koja nikome ništa ne govori i nikome od korisnika nije jasno o čemu se radi. Usluga se, podsećam, korisniku dodeljuje u dve „varijante“: na osam dnevno i četiri dnevno. E, na ovoj listi ne piše ništa o tome kome su kako raspoređeni sati, ne postoji uvid u bodovni saldo, odnosno kako je ko bodovan i na osnovu čega izbodovan. Jedna bela, sasvim bela i nevidljiva lista „jednakih“ koja će, na kraju, iznedriti činjenicu da ipak nisu svi tako jednaki kao što u tom trenutku izgleda. A da je to „novitet“ koji uvodi ovaj saziv navedene Komisije, govore same po sebi liste iz 2020. i 2023. iz kojih može svako imati uvid (i na sajtu Grada) kako je to ne tako davno izgledalo a kako sada. Sve u svemu, u tom trenutku, „nezadovoljni“, i ne znajući da li su nezadovoljni i zašto bi bili nezadovoljni, imaju rok od 3 dana na prigovor istom radnom telu, pa neki sa liste i prigovaraju. Pravila kažu da će Komisija po razmatranju pristiglih prigovora doneti konačnu rang listu, ali, zamislite, bez da se navodi rok – do kada. Iako su svi rokovi davno davno iscureli, jer, podsećam, 31. decembra 2022. je sav proces trebalo biti završen, Komisija nastavlja sa odlučivanjem, da bi konačna lista bila objavljena 31. januara. Nepromenjena. Ista imena, isti redosled, bela ili slepa, kako je neki nazvaše. I naravno, netransparentnost u radu dobija vrhunac, lista je opet bez uvida u bodovanje, bez saznanja kome koliko sati usluge sledi. A lista je konačna! Ali, tu nije kraj.

Obilaskom kancelarija nećete saznati ništa više od: „Budite strpljivi, ne znamo ništa, možda će svi sa liste dobiti pravo na osam sati“. Zaglušujuća tišina zainteresovanih se nastavlja jer: „Ćuti, može i gore da bude“ a manipulacija osobama sa invaliditetom traje sve do 2. marta ove godine, kada se konačno dele Rešenja iz kojih se saznaje da, ipak, neće svi dobiti pravo na PAss na osam sati, nego će neki i na četiri dnevno. I danas, niko ne zna kako su podeljena, iz Budžeta Grada opredeljenih 30 miliona za ove namene, koliko ljudi će uživati uslugu u punom obimu a koliko u skraćenom.

I opet, nezadovoljni sada imaju pravo na Žalbu Gradskom veću. Prošle godine odgovra odande nije bilo, možeš da se žališ koliko hoćeš.

I kako onda, posle svega, bez uvida u razloge i broj dodeljenih bodova i posle preko 80 dana neizvesnosti i bezboroj ličnih pitanja o budućnosti moje porodice, kako da verujem u pošten i ispravan rad komisije i njihovoj odluci da moja 27godišnja zaposlena kći sa diplomom filozofskog fakulteta, sa međunarodnim i domaćim priznanjima i nagradama, koja je autorica 4četiri knjige poezije, koja korsti invalidska kolica i ima užasno tešku i retku neuromišićnu bolest, sa životom na insulinu, problemima sa srcem, koja živi kao podstanar ali, očigledno, vrlo mobilna i puna života, i ispunjava, bukvalno, i brojem bodova i u svakom smislu, sve kriterijume koji su propisani, zaslužuje samo četiri sati dnevno asistencije!?

Takođe, sastav komisije je po sam po sebi vrlo diskutabilan jer npr neki od njih, kao „diplomirani hemičar“ ili „diplomirani ekonomista“, verovatno, savršeno prepoznaju misteriju retkih bolesti, invaliditete koji iz njih proizilaze kao posledica, sekundarne dijagnoze kao i lavirint propisa iz resora socijalne zaštite, odakle inače i proizilazi usluga PAss, pa zato u sazivu i nema stručnjaka iz oblasti medicine!?

Smatram da je ceo proces skandal par ekselans, ovakav sraman odnos prema osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama, zaslužuje mnogo više od mog pisanja ovde i eventualne osude javnosti.

Na kraju, neko će se zapitati kakve veze imam ja sa ovim svim i zašto se ja uplićem, kad se ovde radi o pravu osoba sa invaliditetom a ja sam samo roditelj, ne i OSI?

– Pa ovako: osim što sam roditelj, ja sam i negovatelj, a hteli ili ne to da priznamo, negovatelji su nevidljiva kičma našeg sistema zdravstvene i socijalne zaštite, često žrtvujući sopstveno fizičko, finansijsko i psihosocijalno stanje kako bi pružili negu voljenim osobama, Ali, negovatelji imaju svoja ograničenja i potrebe. A u nedostatku adekvatne podrške, negovatelji vremenom budu dovedeni do tačke loma. Uostalom, prema Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom, pravo članova porodice se može vezati za zaštitu osoba sa invaliditetom, pod određenim uslovima, kao što je npr slučaj kada se prava osoba sa invaliditetom ne mogu ostvariti bez zaštite negovatelja.

Jašta nego da imam puno pravo na nezadovoljstvo.