Slučaj doktora sa Urologije u Vranju

Protekla dva dana javnost se sablažnjava ispadom lekara na odeljenju Urologije vranjskog Zdravstvenog centra. Na društvenim mrežama sa nevericom ljudi gledaju nemilu scenu nehumanosti, nekog ko je položio Hipokratovu zakletvu, o koju se ne bi ogrešili ni veterinari, što neko reče u brojnim komentarima, da je polažu, i da im je neko doveo šugavog psa sa ulice. Slušaju rečnik neprimeren odraslom čoveku, a kamo li jednom intelektualcu, upućen ni manje ni više nego pacijntu, ženi, starici, poreskom obvezniku koji plaća istog onog ko sa njom, na svom radnom mestu, komunicira uličnim rečnikom. Ako zaboravimo na najgrublje psovke, u vazduhu ostaje da visi rečenica – od tolko lekari, našli da te upute kod urologa!

Da li je kriv kolega koji je pacijentkinju uputio baš kod urologa? Da li je žena kriva što je bolesna? Ili je, možda, kriva što nije umesto tu, u državnoj bolnici, pomoć potražila u nekoj privatnoj ordaniciji? Da li bi tamo naišla na salvu psovki, uvreda i viku?

Poznati lekar je čuven po tome što se kod njega, kao dobrog stručnajka, najduže čeka, termina kod njega retko ima na vreme. Ako je kontrolni zakazan za tri meseca, dođe se na red za šest, ako je za šest meseci, ako bar imalo bude sreće, ode se za par više. Da li je do njega ili je krivica izabranog lekara? Ili besplatnog zdravstvenog sistema? Toliko besplatnog da nas primorava da sve češće pravimo redove ispred privatnih ordinacija i praznimo novčanike, dok nas ministarstvo u medijima fascinira sumama koje su uložene u pobaljšanje zdravstvenih usuga u državnim ustanovama.

E, u tim privatnim ordinacijama umeju da nas čekaju baš oni nervozni lekari što višestruko prekoračuju normu u prebukiranom državnom sektoru sa dosadnim pacijentima. Međutim, privatno su manje nervozni, čak naprotiv, pa će posle prvog plaćenog pregleda, ili možda par, termini postati nebitni i moći će da se bez zakazivanja ode nazad u državnu bolnicu.

A javnost mirno gleda kako ih neki nervozni lekari zbog gužve ili ko zna čega, psuju. Šalju kod privatnika, gde nervoze nema. Uopšte, gledaju mirno propuste i zloupotrebe pojedinaca, dok njih lično ne dotaknu, koji bacaju tamnu senku i na one koji savesno i pošteno obavljaju svoj posao. I najgori postupci se opravdavaju nečim, a u borbi sa birokatijom i institucijama, pacijenti ostaju „kratkih“ rukava i „potrošenih“ živaca. Niko kriv, niko dužan. Ko preživi, preživeo je, ko ne… A za one druge pitanje – kako se živi sa nečistom savešću, ako znaju šta je to?

Ilustracija: pixabay