Danas je Lazareva subota ili Vrbice

Danas je pravoslavni praznik, Lazareva subota, u narodu je poznata kao Vrbica. Ovaj dan uoči Uskrsa je posvećen najmlađima i i slavi se kao dečji praznik.

Subota uoči praznika Cveti, posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara iz Vitnije, kojeg je Isus vaskrsao četiri dana nakon smrti.

Prema verovanju, Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod je u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Na današnji dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.

Pored toga, unošenje grana vrbe u crkvu, i kasnije u kuću, nije jedini običaj koji na ovaj praznik uključuje najmlađe – mališani na Vrbicu nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka: „Udesio se, kao za Vrbicu“.

Tokom Cvetne nedelje devojke su za Cveti brale cveće. Za branje je svaka nosila posudu, jer se to cveće nije bralo u krilo.

Ubrano cveće nisu unosile u kuću, već su ga ostavljale pod strehom. U posude s cvećem stavljano je jaje, pa je nalivana voda, kojom se sutradan na Cveti, umivaju, da im lice bude tako belo i da miriše kao nabrano cveće, ali i da bi ukućani bili zdravi cele godine. Lazareva subota slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom, a ne rade se teži poslovi.

U danima Cvetne nedelje bilo je uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Veruje se da ove dve biljke imaju veliku magičnu, zaštitnu i isceliteljsku moć.

Na Vrbicu sveštenik osvećuje vrbu u hramu, deli je narodu i deci.

Ilustracija: pixabay