Autor: Lj. P.
Prema Julijanskom kalendaru danas pravoslavni hrišćani slave Badnje veče, a sutra Bozić.
Običaji za Badnje verče su različiti od kraja do kraja, ali ono što je zajedničko je da domaćin rano ujutro odlazi u šumu po badnjak, hrastovu granu, koji se sa prvim mrakom unosi u kuću. Praznik je nazvan po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. Uz badnjak u kuću se unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.
Za trpezom se na Badnje veče okuplja se porodica. Hrana je posna , obavezni su hleb ili kolač, i riba, suve šljive, smokve i orasi.
Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog. Prema narodnom verovanju, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.
U savremenom društvu, običaji se menjaju. U gradskim sredinama badnjak sa žitom i grančicom drena se kupuje na ulici, a oni koji imaju prilike odlaze do obližnjih šuma po njega. Na žalost, umesto grana, često odsecaju mlada stabla hrasta, unistavajući šume. Još jedan od običaja među mlađima je okupljanje u šumama, uz piće, jelo, petarde i muziku. U ovom kraju naši stari su ujutro odlazili po badnjak uz hleb i vino ili rakiju, sa nekim od mladih članova porodice, uz dostojanstveno poštovanje starih srpskih običaja.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiroračun, sa naznakom "DONACIJA"
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik 017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Broj žiroračuna: 205-423569-81