Dok penzioneri u prestonici stoje uz studente neki prebrojavaju privilegije

Autor: Lj. Pavlović

Skoro dva meseca nakon što se mladost digla na noge, tekovine demokratije doputovale su južnom prugom i do Vlatičinog Hana. Okupljanje u znak podrške studentima, najveće nakon 5. oktobra. Prvog dana proteste je podržao veliki broj građana, za hanske prilike. Vreme kada je svako ko se pojavi „obeležen“ da je protiv vlasti, a ne kao neko ko već predugo želi da živi u društvu u kome će se zakoni poštovati. Neki su iskreno i sa nadom izašli na ulicu, dok su neki sa strane gledali. Iza zavese da bi „žigosali,“ tamo gde treba, sa strane, da bi procenili kada je vreme za promenu strane, ili možda iz želje, ali sa strahom. Dok su okupljeni među kojima je bilo predstavnika svih starosnih dobi nosili transparente, oni sa strane su imali različite komentare.

„Onaj koj nema ćuti i trpi,“ u prolazu se čuje komentar oronulog starčića u razgovoru sa prijateljem.

„Penzioneri su uz vas“ piše na jednom od transparenata, „RTS nas laže“, „Ko će ako ne mi“, samo su neke od poruka na parčetu kartona u rukama penzionera. Njihova deca uglavnom nisu više ovde. Ne moraju da strahuju za mesto nekog svog na poslu. Ili?

Juče su pripadnici najstarije populacije izašli na ulice i pridružili se studentima u Beogradu. I oni imaju nekoga ko radi.

Za to vreme neki penzioneri prebrojavaju paketiće sa nešto bede u njima. I ta beda nekima je dar s neba i spas, ali ode nekome kome ne treba. Kao što čusmo „ko nema, ćuti i trpi“. Ako ih se neko seti, setio se. A mnogih se ne sete. Ne samo da ih ne sete, već svoje pozicije koriste za ličnu korist.

I kada smo već tu, ne samo da se ne poštuju zakoni koji su na papiru, već i oni moralni. Moralno je neminovno u uslovima takvim kakvi su, postalo za nekog moranje. Zbog govornog područja ili mentaliteta poslednjeg Mohikanca, južnjaka.