Hančani se danas sećaju žrtava

Auto: Lj. Pavlović

U Vladičinom Hanu održan je pomen, koji je služilo lokalno sveštenstvo, i odata pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine. Obeležavanju 25. godina od početka granatiranja naše zemlje, prisustvovale su porodice nastradalih, predstavnici vojske, policije, lokalne samouprave, udruženja boraca i građani, koji su položili cveće kraj spomenika. Na spomeniku su uklesana imena naših sugrađana: Nebojše Savića i Gorana Nikolića, policajaca ubijenih na KiM 1998. godien, Ivana i Ane Marković, stradalima 12. aprila u granatiranju voza kod Grdelice, Gordane Nikolić i Milana Ignjatovića, žrtvama prvog bombardovanja mosta u Vladičinom 11. maja, Hanu i Bobana Milenković, vojnika koji je poginuo braneći zemlju na Košarama, 9. maja 1999. godine.

„Bez obajave rata i odobrenja Saveta bezbednostiUN, 19 najrazvijenih zemalja sveta, predvođene Amerikom, napale su kukavički Saveznu Republiku Jugoslaviju. Agresija na jednu malu, suverenu, ponosnu zemlju koja u svojoj istoriji nikad nije vodila osvajačke ratove, niti je ikada predstavljala opasnost za mir u okolini, Evropi ili svetu. NATO je želeo ne da pobedi nego da uništi i sve pretvori u prah i pepeo,“ reako je Dragutin Dimčevski, predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a, govoreći o razaranju naše zemlje 78 dana i noći.

Tačan broj poginulih tokom 78 dana bombardovanja nikada nije utvrđen. Procenjuje se da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 lica među kojima je bilo i dece, , a oko 6.000 ranjeno. Sa KiM je raseljeno preko 200.000 Srba i nealbanaca. Naša zemlja je je pretrpela ogromnu materijalnu štetu koja se procenjuje na 4,1 milijardu dolara. Od posledica osiramšenog uranijuma ljudi masovno obolejvaju i umiru od karcinoma. NATO je izvršio 2.300 udara, izručio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih sa osiromašenim uranijumom.