Ima li političkog aktivizma među mladima?

Zvanično, prema istraživanjima Demostata, između dve trećine i tri četvrtine mladih, politika ne intertesuje. Svaka sedma mlada osoba „donekle je ili veoma zainteresovana za nacionalnu politiku,“ podasci su istog izvora. Da li je među tih sedam odsto onaj broj koji direktno „ulazi“ u politiku ili ne, kroz odborničke ili poslaničke liste, kao u „čekaonicu“ za neko sigurno radno mesto?

Autor: Lj. Pavlović

O političkom delovanju u sredini u kojoj žive, mladi najčešće nerado govore. Iako je ova populacija na političkim skupovima, naročito u vreme izbora, pored penzionera, dominanta, većina će reći da nije politički aktivna. Mada, i po broju onih koji se u to vreme angažuje na biračkim mestima, kao i na predizbornim aktivnostima, bez obzira o kojoj političkoj opciji bila reč, očigledno je ono što su nekada radili iskusni politički radnici, sada obavljaju mladi. Od najbezazlenijeg zadatka na lepljenju plaktata pred izbore, za šta je nekada trebalo „biti kadar stići i uteći“ te je opravdano takav zadatak dodeljivan mlađima, od neko vreme dodeljuju se i zadaci agitovanja, prikupljanja potpisa za sigurne glasove, uprkos nekada i krajnjem neiskustvu.

Zvanično, prema istraživanjima Demostata, između dve trećine i tri četvrtine mladih politika ne intertesuje. Svaka sedma mlada osoba „donekle je ili veoma zainteresovana za nacionalnu politiku,“ podaci su istog izvora. Da li je među tih sedam odsto onaj broj koji direktno“ulazi“ u politiku ili ne, kroz odborničke ili poslaničke liste, kao u „čekaonicu“ za neko sigurno radno mesto? Koliko je to dobro kao i nedostatak interesovanja za tu sferu od koje svakom građaninu zavisi kvalitet života, pa i mladih, ako se zna da se 44 odsto njih izjasnilo da ne zna gotovo ništa o politici i da oko 58 odsto smatra da političari ne mare mnogo za njihovo mišljenje.

I pored takve percepcije mladih, na prethodnim izborima glasalo je 45 odsto, što je veoma visok procenat, beleži Demostat. U nekonvencionalnim oblicima političkog delovanja, poput demontsracija, učestvovalo je 12 odsto te populacije, dok je u bar nekom vidu aktivizma učestvovalo njih oko 50 odsto.

Dok istraživanja pokazuju da oko 78 odsto mladih ne bi prihvatilo neku od političkih funkcija, na terenu stvari mogu da izgledaju i drugačije. Primera radi, lokalnu Skupštinu u Vladičinom Hanu trenuto, barem kada je vladajuća koalicija u pitanju, sa SNS kao većinskom strankom, čini jedan broj mladih. Međutim, među njima, kao uopšte ni među mladima koji nisu direktno uključeni u politiku, nema inicijative. U skupštinskim klupama glasa se, reklo bi se, po direktivi nadređenih, dok mladi koji nemaju nikakvog učešća u vlasti, iako često znaju da budu aktivni u humanitarnom radu kao i na poboljšanju uslova života u različitim oblastim a – od ekologije do obrazovanja u zajedinici u kojoj žive, ni na koji način ne učestvuju u donošenju ili promeni bilo kakvih političkih odluka.

Prema Demostatu, jedan od razloga bi, možda, bilo nepoverenje prema institucijama – oko 56 odsto njih ne veruje u instituciju Predsednika, Skupštini 59 odsto, Medijima čak 61, a Sindikatima – 54 odsto i svim analiziranim međunarodnim institucijama – EU, UN, OEBS, NATO i MMF. Najveće nepoverenje izraženo je prema političkim partijama, koje je veće nego prema NATO-u. Tačnije, preko dve trećine mladih ne veruje političkim partijama ili 69 odsto. Svaki drugi , ili 51 odsto uopšte nema poverenja, dok svega četiri odsto mladih ispoljava delimično ili potpuno poverenje prema političkim pratijama.

Ovaj medijski sadržaj je deo projekta „Mladi u akciji za bolji život“ , sufinanisran iz budžeta Opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju nužno stavove navedene institucije.