Išli smo godinama na posao bez para, ne znajući zašto, kažu bivši radnici A. D. „Mehanizacija“

Godinu dana nakon preuzimnja celokupne imovine, a ukupno dve od privatizacije, Agencija za privatizaciju sa Srboljubom Stojkovićem, kupcem „Mehanizacije“, kasnije „Tehnoputa“, raskida ugovor o prodaji 70 odsto kapitala, „zbog toga što nije obezbedio kontinuitet u proizvodnji.“

Autor: LJ. Pavlović

Za Društveno preduzeće „Mehanizacija“ u Vladičinom Hanu, krajem devdesetih sa još dva sektora, izdvojena iz DP „Erozija“, Agencija za privatizaciju raspisala je javnu aukciju u junu 2004. godine. Procenjena vrednost kapitala iznosila je 13.441.000 dinara, sa početnom cenom na nadmetanju od 3.226.000 dinara. Investicioni program zacrtan je na 655.000 dinara u preduzeću čija je delatnost bila izgradnja objekata i popravka putničkih vozila sa tehničkim pregledom. Pravo na besplatne akcije, pored 36 uposlenih, imali su i penzioneri i to na 30 odsto od ukupne vrednosti preduzeća.

Odvijanje događaja po već viđenoj šemi kada se radi o privatizaciji

Novi vlasnik „Mehnazacije“ postao je Srboljub Stojković, lokalni privrednik i vlasnik Građevinskog preduzeća „Tehnogradnja“. Deo čuvenog, između ostalog graditelja, „Erozije“, „Mehanizacija“ počinje da posluje pod imenom „Tehnoput“. Nešto pre prodaje v.d. direkor, Avram Stanojević, diplomirani ekonomista po struci i nekadašnji direktor „Erozije“, pokrenuo je rad tehničkog pregleda putničkih vozila u preduzeću i činilo se da je na pomolu izlazak iz krize. Kako je tada izjavio Stanojević „Šumskom gazdinstu su iznajmili nekoliko buldožera za šta su dobijali delimično novac, a delom je plaćano u ogrevnom drvetu.“

„Radnicima su posle nekoliko godina isplaćene prve plate i to za maj i jun ove godine, na nivou minimlaca,“ izjavio je za Novosti dodajući da prilikom privatizacije „niko nije otpušten i da 50 radnika nije mnogo za preduzeće kakvo je „Mehnaizacija“ koje, ukoliko relazuje planove, može biti visokoprofitabilno.“
U toj, novoj epohi za „Mehanizaciju“ stoji i da je Stojković uložio oko 600.000 evra u rekonstrukciju, otkupio dug od 35.000 evra kod „Univerzal“ banke na ime neisplaćenih zarada. Podeljene su besplatne akcije tadašnjim radnicima i penzinonerima, samo dva meseca od prodaje ostvarena realizacija poslova od dva miliona dinara, koliko je iznosila blokada žiro-računa.

Kroz godinu, iako ni do tada baš idealna slika, počinje u potpunosti da se ruši. Isplata zarada kasni, dopirnosi neuplaćeni za oko tri godine, znači dve od pre privatizacije sa sve platama, radnici koji su želeli dobrovoljno da odu, ostali su bez socijalnog programa. Posla u jeku sezone, bilo je samo za trećinu uposlenih. Kap u prepunoj čaši je obaveštenje Upravnog odbora sa Srboljubom Stojkovićem na čelu, kao većinskim vlasnikom – da je „Tehnogradnja“ DOO, Stojkovićevo privatno građevinsko preduzeće, dobilo izvršnu sudsku presudu na osnovu koje preuzima celokupnu imovinu nekadašnje „Mehanzicaije“, preduzeće koje je kupio na aukciji pre godinu, a na osnovu duga iz 1997. godine za 10 tona nafte, što će reći tadašnju „Tehnogradnju“.

Od 39 preostalih radnika mnogi su hteli otpremninu od 6.000 dinara po godini radnog staž da bi dobrovoljno otišli iz već posustale firme, tada je rekao za Novosti Novica Mitić, bivši predsednik sindikata, s obzirom da se radilo o ljudima mahom pred kraj radnog veka. Međutim, Stjković decidno tvrdi da socijalnog programa ne može biti i da više ne postoje formalno-pravni uslovi za njegovu realizaciju.

„Preduzeće posluje sa gubitkom i nema novca da se isplati socijalni program,“ govorio je on ponudivši radnicima odlazak na tržište rada kao tehnološki višak, kako bi dobili novčanu nadoknadu propisanu zakonom.

U to vreme već se pred sudovima vode maratonski sporovi za zaostale zarade.

„Svakodnevno smo godinama odlazili na posao, ne znajući zbog čega idemo. Godine i godine bez primanja, za većinu nas, u periodu kada smo školovali decu, ili bez nade da će otići penziju oni koji su bili pred sam kraj radnog veka, zbog neuplaćenih poreza i doprinosa,“ kaže jedna od bivših radnica.

U to vreme Slobodan Vučković, novi v.d. direktor kaže da je Agencija za privatizaciju radnicima od prodaje trebalo da izmiri poreze i doprinose za period od 2001. do 2002. godine, što znači od pre privatizacije, ali da to nije učinjeno. Poslednja zarada radnicima „Tehnoputa“, po njemu, isplaćena je u maju 2005, godine, ali za decembar 2004. i to u visini minimalca.

Spor do spora i gubljenje „konaca“ ko, šta , kome i koliko duguje

Dragi Mitić, jedan od snidikalaca preduzeća iz tog doba, a kasnije u nekom periodu i v.d. direktor, na pitanje šta im se sve dugovalo i za koji period, nedavno nam je rekao da više to niko ne zna. Osim, možda, stečajnog upravnika koji proces vodi već još 2010. godine.

„Šta je sve tamo rađeno, ko je sve kroz „Mehnaizaciju“ prošao, gde su sve predmeti završili, sa ove distance mislim da niko više precizno ne može da kaže. Mislim da je radni staž namiren svima, a većini i zaostale zarade, verovatno na nivou minimalca. Neki sporovi za imovinu, potraživanja radnika, a možda i drugih poverilaca pretostavljam da se i dalje „razvlače“ pred sudovima, od čega su najviše koristi imali advokati i stečajna uprava,“ veli Mitić.

Godinu dana nakon preuzimnja celokupne imovine, a ukupno dve od privatizacije, Agencija za privatizaciju sa Srboljubom Stojkovićem, kupcem „Mehanizacije“, kasnije „Tehnoputa“, raskida ugovor o prodaji prodaji 70 odsto kapitala, „zbog toga što nije obezbedio kontinuitet u proizvodnji.“ Logični sled događaja su protesti, koji u žiži javnosti dospevaju u martu 2007. godine. Nastaje opšta konfuzija nakon raskida kuporodajnog ugovora između Agencije i Stojkovića, šta je čije. Stojković sada trvrdi da je pre privatizacije kod „Univerzal“ banke otkupio dug „Mehnaizacije“ od 140.000 dinara iz 1998. godine, na osnovu čega je Opštinski sud radnicima naložio da odblokiraju kapiju preduzeću i omoguće mu ulazak u preduzeće i rad. Radnici pak smatraju da je peuzimanje njihove firme nezakonito, privatizacija poništena, i da su se vratili na početak priče. Podnose krivične prijave Opštinskom javnom tužilaštvu, pa su one kasnije iz Okružnog posleđene Trgovnskom sudu iz Leskovca, podaci su koje je tada za Novosti otkrio Bora MIlenković, privremeni zastupnik postavljen od strane države. Radnici u blokadi drže kapiju preduzeća i pored intervencije suda i policije i traže primopredaju sa Stojkovićem, koji je i pre poništenja privatizacije, celokupnu imovinu prebacio na svoje preduzeće „Tehnoput“. Blokada kapije traje sve do juna naredne godine. U jednom preduzeću sa dva imena, dve suprotstvaljene strane imaju različite zahteve – kupac ili bivši kupac „Mehanizacije“ posle „Tehnoputa“ traži od nadležnih organa da sprovedu privremenu meru i radnike sklone sa kapije, dok radnici „Mehanizacije“ ili bivšeg „Tehnoputa“ za koju je raskinuta privtaizacija, zahtevaju od Trgovinskog suda u Leskovcu da im vrati imovinu.Radnici čtvrsto ostaju u uverenju da Stojković nelegalno preuzeo i sada traži celokupnu imovinu „Mehnaizacije“, dok Stojković i tadašnji direktor „Tehnoputa“, Mića Živković, zastupaju stav da je sve legalno. Malo ko bi van Hana, ko nije bio upoznat kako se cela priča odvijala, mogao da shvati o čemu se tu radi. Ko je kupio koje preduzeće, da li je u pitanju jedno ili dva, šta je kupio i koji deo, koje je kojem pripojeno…

„Stojković je radnicima ponudio tržište rada kao tehnološkom višku, ali Nacionlna služba za zapošljavanje iz Vranja je odbila taj program. I pored toga, oni koji su želeli da rade u „Tehnoputu“, a neki su i radili koji su sada pred kapijom, mogli da rade. Zbog onemogućavanja rada u krugu preduzeć, usled bolkade kapije, pretrpeli smo velike gubitke na tehničkom pregledu,“ govorio je tada Živković. On je tvrdio i da je Stojković uložio 10 puta više novca nego što je bio u obavezi po investicionom programu. Da je radnicima nudio da im parcijalno isplaćuje zaostale zarade uz tekuće, koje su inače bile minimlane, ali i da su nakon tužbi, počela da pristižu i izvršenja.

„Osnovna sredstva, mašine i inventar su popisivani a „Tehnogradnja“ (matično Stojkovićevo preduzeće) koja je ulagala u njihovu popravku ih je kupovala na javnim nadmetanjima. U jednom trenutku on to više nije želeo da čini i finansira gubitke. Upravni odbor i Skupština doneli su odluku da sporno potraživanje koje je dostiglo sumu od 60 miliona dinara, reši zaključivanjem sudskog poravnanja između „Tehnogradnje“ i „Tehnoputa“ na osnovu pravosnažne presude Privrednog suda iz Beograda i rešenja Trgovinskog suda iz Leskovca. Na osnovu toga je „Tehnogradnja“ preuzela celokupni „Tehnoput,“ objašnjavao je Živković.

Sa druge strane, radnici smatraju da je bivši vlasnik nelegalno, pre privatizacije, otkupio dug „Mehanizacije“. Tada već curi vreme da još jednom obave vlasničku transformaciju preduzeća gde je prodaja poništena, a za koje je bilo diskutabilno da li kao takvo još uvek postoji ili ne, nakon pripajanja drugom. Rok za novu prodaju je isticao – do kraja godine, 2007. , što je značilo da su imali na raspolaganju svega šest meseci da sve privedu kraju, dok je u pred Trgovinskim sudom još uvek bio u toku proces povraćaja imovine.

Povereništvo samostalnog sindikata poručuje vrhu vlasti da je „dogorelo“ do nokata i zagovara generalni štrajk

Hanskoj opštini „osmehuje“ se generalni štrajk. Na tržištu rada je 4.500 nezaposlenih. Mladi masovno odlaze, kao i intulelektualci iz propalih preduzeća suočenih sa „sumnjivim“ privatizacijama. Dragoljub Nikolić, predsednik Povereništa SSS apeluje i na građane, pored radnika, za prikupljanje potpisa za generalni štrajk. Od VRS, sa Vojislavom Koštunicom na čelu, predsednika Srbije, Borisa Tadića, potpredsednika VRS, Božidara Đelića i ministara, traži da pomognu privredu hanske opštine sa porukom da – Srbija nije samo Beograd. U 2008. godinu Vladičin Han ulazi sa nepopularnim rekodrdom od četiri godine na mestu od pet do 10 najsiromašnijih opština u Srbiji, ali često i sa „počasnim“ poslednjim. Ono što privredu Vladičinog Hana u vreme sankcija iz devedesetih godina nije slomilo, uspela je da slomi Agencija za privatizacija i, po mišljenju mnogih, Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, bez da potcenjuju doprinos pokopavanju hanske privrede i od strane njegovih prethodnika.

Fotografije: arhiva