Kako se pravi silaža?

Autor: dipl.ing.polj.Saša Šormaz

Uspeh u proizvodnji mleka i mesa u stočarskoj proizvodnji u velikoj meri zavisi od toga
kakva je silaža koja se koristi za ishranu. Šta je ustvari silaža ? Silaža je sitno iseckana masa
pojedinih biljaka koje su bogata hranivima. Najbolja kultura za spremanje silaže je kukuruz i
to daleko ispred ostalih kultura kao što je recimo sirak.
U spremanju silaže vazno je ispoštovati dva važna koraka. Prvi korak je proizvodnja zelene
biljne mase na njivi, a drugi korak je obrada te zelene biljne mase u silo jamama i dobijanje
gotove silaže. Oba dva koraka su usko vezana i samo dobro urađena oba koraka obezbeđuju
kvalitetnu silažu.

Što se tiče proizvodnje zelene mase na njivi, pored pune agrotehnike, mora
se voditi računa i oko izbora hibrida od koga se sprema silaža. Osim dobrog izbora hibrida,
bitno je obratiti pažnji i na vreme košenja silažnog kukuruza, visinu košenja i dužinu sečenja
biljke. Siliranje kukuruza se vrši u fazi voštane zrelosti zrna, odnosno kada se mlečna linija na
zrnu kukuruza nalazi na 1/3 od vrha zrna. Tada cela biljka ima 30 odsto suvih materija u sebi. Ako
se ubiraju biljke sa nižim procentom suvih materija dobijanje silaže neće biti kvalitetno.
Visina košenja kukuruza je 40 sanitimetara. Skidanjem biljke na ovoj visini dobijamo silažu sa nižim
sadržajem lignina, a i bolja je priprema silaže.

Prilikom pripreme silaže veoma je važno i minimalno prisustvo
zemlje i zagađenja. Pri obradi zelene mase u silo jamama treba obratiti pažnju na pakovanje
silaže, primenu sredsava za inokulaciju i na zatvaranje gotove silo jame. Sabijanje silaže je
jako važno jer se time sprečava razvoj aerobnih mikroorganizama, kao što su kvasci,
plesni, buđ. Stepen izuzimanja kiseonika zavisi od gustine pakovanja. Sama gustima
pakovanja je funkcija težine traktora. Zatrvaranje silo jama vrši se plastičnim folijama.
Ovako spremljena silaža može uspešno da se čuva godinama bez promene kvalitata i
kvantiteta. Pri otvaranju silosa, silaža dolazi u dodir sa vazduhom i predstavlja idealno
područje za razvoj kvasaca i plesni. Da bi se to sprečilo treba silažu uzimati od dna ka vrhu.
Dnevno treba uzimati sa cele površine minimalno do 30 santimetara, a leti do 40 cm silaže.

Foto: pixabay