Ko kaže da Srbi nisu solidarni narod?

Danas je stigao šećer u „Idei“, obavaštvaju nas čitaoci Vesnika 017. Uobičajena praksa proteklih par meseci. Zato, oni koji nisu uspeli da po regularnoj ceni od 115 dinara po kilogramu kupe kristal šećer, vreme je da stanu u red, piše nam čitalac, upozoravajuće da neki privatnici iz susedne opštine, Surdulice, kupuju ogromne količine, a onda ih prodaju po znatno višim cenama.

Neke krizne situacije na naš narod deluju, izgleda, otrežnjujuće pa nestaje parola – da komšiji crkne krava. Naime, od kada vladaju nestašice šećera u Vladičinom Hanu, čitaoci nas stalno obaveštavaju kada ova životna namirnica stigne u nekom od marketa. To podseća na period od posle bombardovanja 1999. godine, kada smo se tiskali po redovima za šećer, lje, kafu, mleko, cigarete… brzinom svetolosti bi se širila vest da je u nekoj prodavnici, tada „Delišesa“ stigla deficitarna roba.

Sada imamo mobilne telefone i društvene mreže i vesti se šire još brže. Solidarnost na delu, ako isključimo one koji žive po sistemu – nekome rat, nekome brat i zgrću pare na nesreću drugih.