Negde u svetu bi novi timski sport dočekali raširenih ruku – registrovanje u Srbiji je mukotrpan posao

Priča o vilbalu, prvom timskom srpskom sportu osmišljenom u Vladičinom Hanu, autora Predraga Jovića i Vladana Vučkovića i njegovom „preseljenju“ od juga zemlje do severa

Vilbal – novi timski sport nastao je u Vladičinom Hanu pre 11 godina. Njegovi tvorci su Predrag Jović, Džo i Vladan Vučković, Vlaja. Prvi – umetnik, starstveni ljubitelj fudbala drugi strastveni košarkaš. Nikakve logične veze, ali ono što su stvorili, da je volje i razumevanja o nečemu novom i vrednosti koja bi iz jednog novog ekipnog sporta mogla da donese jednoj maloj zemlji, je zaista veliko. Ljudi koji su u vilbalu, pokušavaju više od decenije nadležnima da to objasne i, kako sami kažu, negde u svetu bi raširenih ruku prihvatili i pomogli u promociji nečeg što obećava, ali u Srbiji to baš i ne ide tako.

Vilbal – grana sporta – maćehinski odnos

Kada je vilbal, nakon promišljanja i „brušenja“ pravila, usavrašvanja terena i golova, kako bi zainteresovao sve one koji vole sport i rekreaciju, i zvanično zaživeo na terenu – prvom odigranom utakmicom na Fudbalskom stadionu „Morave“ u Vladičiom Hanu 2013. godine, bilo je logično nastaviti sa njegovom promocijom i razvojem. Da bi sve išlo svojim tokom, najpre je trebalo registrovati ga. Zahtev je podnet 2016. godine Ministarstvu sporta.

„Jedna prilično prosta procedura za izmenu pravilnika o sportu Republike Srbije, koju bi neka ozbiljna država očas posla rešila i sa ponosom promovisala da je ceo svet dobio novi sport zahvaljujući njenim državljanima, za vilbal traje li traje. Zahtev za registrovanje smo podneli 2016. godine, zatim smo isti 2018. dopunili, da bi nedavno saznali a, da nas službeno niko nije obavestio, da su stručne službe Ministarstva za omladinu i sport „već u maju 2021. godine“ obradile naš zahtev, koji od tada čeka da bude ekspedovan iz MOS-a,“ priča Dragan Panjković, predsednik Srpskog vilbal saveza.

U Sportskom savezu Srbije, kako navodi, ih i dalje „uredno driblaju“, ali su, ipak, indirektno, uspeli da postanu njihov član, tako što su se posle godinu dana mučenja da ispoštuju sve što im je rečeno da treba da ispoštuju – kako bi postali deo SSS – učlanili u Savey za fitnes rekreaciju Srbije. Tako su, kao direktni član SFRS, postali i indirektno i član SSS!

„Ostaje nam samo još „sitan problem“ da strpljivo sačekamo kraj izbornih rezulata, novi saziv republičke Skupštine i da vidimo ko će biti novi, možda stari, ministar omladine i sporta… pa da mu se obratimo sa inicijativom da se u Pravilnik o sportu RS uvrsti – vilbal.“

OPEN BALKAN & VHEELBALL

“ Pokrećemo inicijativu da se u Projektu „Otvoreni Balakn“ naša Srbija pokaže kao pravi lider i da pokloni partnerima Alabaniji, Severnoj Makedoniji i možda Crnoj Gori, naša pravila vilbala, čime bi taj sport prešao državne granice a, stekli bi se uslovi za formiranje Svetske vilbal asocijacije – WIWA – World international wheelball association. To bi bilo vrhovno telo za vilbal, kao što je FIFA u fudbalu,“ kaže Panjković.

Sedište te asocijacije bi bilo u Srbiji, što u budućnosti, smatra Panjković, može doneti ogromne benefite za razvoj sporta, turizma i mnogo toga još, VILBAL – izvozna šansa Srbije.

Planovi 2022-2030.

U SVS planiraju da obezbede uslove za formiranje i rad Prve vilbal lige Srbije, tako da u narednih pet godina dođu do 16 prvoligaša. Za sada imaju devet klubova i očekuju da se još neki sportski klub opredeli za igranje.

„Zamisao je da Prva vilbal liga počne sa odigravanjem utakmica 15. marta naredne godine. Planiramo pokretanje škole vilbala, kao normalnu potrebu priraštaja talentovanih maldih igrača i sportskih stručnjaka, razviti sudijsku organizaciju, formirati sportsku vilbal akademiju sa terenima i pratećim sadržajima u Sremskim Karlovcima i odigrati Revijalnu vilbal utakmicu uz učešće poznatih ličnosti: glumaca, muzičara, komičara i to u Novom Sadu, do kraja oktobra ove godine. Pola poznatih „faca“ bi igralo za vilbal klub „Vojvodina“ a druga polovina za VK „Južna pruga“ iz Vladičinog Hana,“ najavljuje Panjković.

Utakmica bi trebalo da bude odigrana između 22. i 30. oktobra. Pozvani su ili se još uvek kontaktiraju: Miloš Biković, glumac, Arno Gujon, direktor Kancelarije za saradnju sa dijasporom, „Državni posao“ – sva trojica glumaca, Novak Đoković, teniser, Aleksandar Đurica, glumac, Ivan Ivanović, komičar i TV voditelj, Dragan Ilić, radio voditelj, Zoran Kesić, novinar i tv voditelj, Nikola Kojo, glumac, Igor Milanović, vaterpolista i trener, Milorad Milinković, reditelj i komentator, tragač u kvizu „Potera“, Milan Mumin, pevač „Lov hunters“, Višeslav Petković, tv voditelj, Dejan Petković Rambo, fudbaler i tv komentator u Brazilu, Amir Teljigović, fudbaler i trener.

„Na stogodišnjicu Svetskog fudbalskog prvnestva u Montevideu u Srbiji bi organizovali Prvo svetsko prvenstvo u vilbalu. Već smo započeli dogovore oko projektovanja prvog vilbalskog stadiona. Da nađemo ozbiljnu IT kompaniju sa kojom bi se dogovorili oko prodaje autorskih prava za izradu i plasman video-igrice – vilbal. U svim našim planovima ima mesta za dobre ljude i verujuće partnere iz Srbije ili iz inostrnstva. Svi su dobrodošli i sa svima ćemo razgovarati jer smatramo da je vilab jedan od izvoznih aduta Srbije. Pozivaju se svi koji sebe vide u sportskom i poslovnom biznisu da se jave na e-mail : office@wheelball.rs,“ poručuje sagovornik Vesnika 017, otkrivajući nam da je napravljeno tridesetak klipova sa poznatim osobama, koje iznose svoje mišljenje o vilbalu, koji će biti prezentovani medijima radi popularizacije ovog novog sporta.

A kako je vilbal, potekao iz Vladičinog Hana, „proputovao“ stotine kilometara sa juga zemlje do Vojvodine? Upravo zbog problema koji su se javili oko regiostrovanja novog sporta i prijateljstva nastalog između njegovih izumitelja, Jovića i Vučkovića i Panjkovića, nakon prvog susreta u Vladičinom Hanu i turnira u vilbalu. Zbog blizine Beogradu, rešavanja raznih nedoumica i peripetija oko uvođenja u redovne tokove sportskog života jednog novog timskog sporta, što bi za ljude iz Hana zaista bio naporan posao i dugačak put. Iako je, zvanično, vilbal „preseljen“, iz praktičnih i ekonomskih razloga, u Sremske Karlovce, Jović i Vučković su i dalje aktivni deo cele priče, za koju se svi akteri nadaju da će uspeti i da će se o vilbalu tek pričati.

„SVS sa velikom zahvalnošću pamti svu pomoć Hančana. Pre svega, pomoć predsednika opštine, Gorana Mladenovića, uz čiju podršku je održana prezentacija i obezbeđeni prvi vilbal golovi a zatim i sportskih koletiva iz tog mesta: fubalski, košarkaši, rukometni i omladinski klubovi koji svi nose ime „Morava“, FSU „Južna pruga“ iz Stubla, čiji će se momci 2023. godine takmičiti u Prvoj vilbal ligi Srbije. Hvala Sportskom centru „Kunjak“, fotografu, Zoranu Stanimiroviću, ljudima iz motela „Konak Han“, zbog kojih se u vašem gradu osećamo kao kod kuće. Vladičin Han i njegovi građani, mada toga još nisu svesni, ušli su u sportsku istoriju budući da je tu osmišljen prvi srpski, timski sport,“ poručuje Panjković.

Pravila vilbala

Za sve one koji su zaboravili, iako je u medijima iz naše opštine dosta pisano o vilbalu, ipak ćemo se podsetiti pravila i kako su ona nastala. Može se reći, da se ideja „rodila“ kada je Predrag Jović, ljubitelj fudbala, ali ne i foliranja, nakon jedne utakmice u kojoj je bilo mnogo ofsajda, prekida i prekršaja, počeo da razmišlja kako bi ljudi više uživali u sportu da nije toga. U tome mu je pomogao Vladan Vučković, „oblikovao“ pravila, osmislili drugačiji teren, golove i eto – vilbala.

„Volim fudbal, ali su mi mnoge utakmice dosadile zbog nesportskog ponašanja, crvenih kartona, odugovlačenja, ofsajda… Razmišljao sam kako sve to izbeći i eto, nastao je vilbal. Nalik je fudbalu, ali je to sasvim svoj sport. Dinamičan je, igra se fer-plej, nema foliranja a mogu ga igrati i rekreativci, zbog čestih izmena na terenu, pa nije previše naporno,“ objašnajva Jović.

Vilbal se, za razliku od drugih sportova, igra na okruglom, travnatom terenu, prečnika 60 metara, pa svaki fudbalski stadion može da se upotrebi i za ovaj sport. Na terenu su dva centralna gola, ili kapije, lučnog oblika, jedan nasuprot drugom, sa golmanima, na vrhu sa obručem – vil. Na bokovima se nalaze po dva manja lučna gola ili baze. Igra se nogama, kao i fudbal. Na terenu je šest igrača, plus golman.

„Igra je mnogo dinamičnija, sa više akcije, manevara a ishod utakmice zavisi od snalažljivosti igrača. Utakmica traje 45 minuta, ili tri trećine od po 15 minuta, sa pauzama od po 10 minuta. Ofsajda nema, prekšaji su ograničeni na ukupno devet, ili maksimalno po tri u trećini utakmice. Tako se smanjuje seckanje vremena i mogućnosti povrede igrača. Za grub faul sledi isključenje do kraja poluvremena a za namerni faul, do kraja meča. Kazneni udraci su predviđeni nakon ispunjenja bonusa za faule, namernog igranja rukom. Na terenu je jedan sudija a, pomoćnih, još tri. Napad je ograničen na 20 sekundi, loptu golman može da zadrži u rukama sedam sekundi i zbog toga nema nepotrebnog dodavanje lopte i gubljenja vremena zbog očuvanja rezultata. Ne ide u prilog ni igračima, ni publici koja želi da vidi što više dobre igre i akcija,“ pojašnjava neka od pravila Vučković.

U Pčinjskom okrugu ima više ekipa vilbalera. Garnizon Vranje, koji je i trostruki pobednik vilbalskog kupa je najbolja. Klub ŽFK „Crvena Zvezda“ je važeći šampion Srbije u ženskom vilbalu. Interesovanje za  ovaj sport raste u Srbiji i zemljama u okruženju, uprkos više nego skromnim sredstvima kojima SVS raspolaže, kako za organizaciju takmičenja tako i za elementarne marketinške aktivnosti.