Nek je nama teško, al je teže Nemcima

Autor: Ljiljana Pavlović

Inflacija u Srbiji je 15 odsto, cene proizvoda i usluga u oktobru u odnosu na septembar uvećane za 1,9 odsto, a sa 1.000 dinara iz prodavnice izađete sa polupraznom kesom i pitate se da nije koji proizvod viška, greškom, otkucan? Međutim, računica je tu, para nema, a nema ni bog zna šta u kesi.
To je, nivo inflacije, više nego što je Narodna banka Srbije očekivala, dok guvernerka ne želi da prognozira da li je to „pik“ rasta cena.

Po prosečnom primanjima Srbija spada među najsiromašnije evropske zemlje. Po cenama hrane,
reklo bi se da smo mnogo bogatiji, jer smo u rangu sa onim najrazvijenijima. One koji tvrde da smo se
razbacivali i hranu bacali, pa smo i zaslužili ono što smo dobili, stara oprobana mantra nabijanja
krivice, i da hrana nije skupa, penzioneri bi ih svakako demantovali. I barem još 50 odsto porodica. Kraj s krajem se jedva sastavlja decenijama.

Do dolaska ekonomske krize, rata u Ukrajini i pre svega toga, korone, sa žaljenjem smo gledali preko granice na zapdni svet. Kada nas je sve navedeno globalno spopalo, mnogi naši mediji su nam utehu našli u bedi zapada, gde cene divljaju, rafovi se prazne, a razmaženi građani, konačno, gladuju. Od tuđe nevolje, valjda bi nama, naša, trebalo da bude manja, na koju smo adaptirani već poduže. Prava slika može se steći u razgovoru sa ljudima koji žive u inostranstvu.
„Suncokretovo ulje pre dve godine koštalo je od 0,99 do 1,09 evra, kilogram brašna 0,39 evra, mleko 0,69, piletina 2,99, koliko su i bataci, hleb je oko 0,69 a pakovanje od 10 jaja .09 evra,“ saznajemo od Nikole Janjića koji je sa porodicom u Nemačkoj od pre četiri godine.

Sada je situacija nešto drugačija. Ulje je 1,99 evra po litru, brašno 0,79, mleko košta od 0,99 do 1,09 evra, piletina 4,49, bataci 4,99, dok su 10 jaja 1,99.
On kaže da nestašica hrane nema, sem izvesno vreme brašna, ulja i toalet papira. Dodaje, da je najgora situacija sa dizelom, koji je najviše poskupeo. Litar je bio 1,1 evro, a sada iznosi dva evra. I to na minimlac od oko 1.200 evra i povećanje plata od 10 odsto jednom godišnje.
Poređenja radi, prosečna plata u Srbiji iznosi oko 75.000 dinara, penzija oko 29.000, minimalna zarada oko 35.000 dinara. Dečji dodatak za decu iz porodica samohranih roditelja iznosi nešto više od 4.000 dinara i to je najviši iznos, aktuelan verovatno petnaestak godina unazad, uz sitna povećanja. Pravo na dečji dodatak, za razliku od zapada, nemaju sva deca i uslovi su izuzetno rigorozni za ovaj simboličan iznos, koji nije dovoljan ni za najosnovnije potrebe mališana. Nemci za prvo dete imaju 229 evra dečjeg dodatak, a od početka naredne godine biće 250.
U vreme korone u Srbiji su svi punoletni građani dobili po 100 evra pomoći, dva puta još po 30 evra, nezaposleni po 70 evra, mladi dva puta po 100 itd. Sve u svemu, sem pnezionera kojima je dodeljeno pred kraj i u izbornoj godini još po 20.000 dinara, za ostale je, recimo, u proseku po 200 evra. Kako kaže Nikola, u Nemačkoj je taj iznos 1.000 evra i svakom detetu po 100. Za račune za električnu enegiju, zbog pokupljenja, još po dodatnih 300 evra.
Kada smo već kod struje, mesečni račun, prema rečima našeg sagovornika je u proseku iznosio 100 a sada oko 140 evra. Za gas od nekadašnjih 144 evra sada treba izdvojiti 170.
Što se Srbije tiče, za one koji, možda, nisu u toku, prošle godine litar ulja kod nas koštao 199 dinara, sada 220, šećer je bio 67, sada 114, sa 67 do 84 dinara cena trajnog mleka je povećana na 158, što je najjeftinija varijanta, jogurt od 87 na 169, jaja su poskupela duplo. Dizel, koji je Nemcima sa dva evra skup, kod nas košta 222 dinara. Za naš kraj gas nije relevantan, ali jeste za one koji imaju studente u većim gradovima, koji se plaća čak i mimo sezone, ali su drva i te kako aktuelna. Dok su prošle, pa i početkom ove godine prodavana od 30 do 45 evra po metru prostornom, od letos su 70 evra.

Kolike su prosečne plate u Nemčakoj, možete i sami lako pronaći na googlu i mislite o tome da je inflacija
kod nas svega 15 odsto.