Nemačka traži radnike sa Zapadnog Balkana

Zbog nedostatka radne snage Nemačka planira da udvostruči broj useljenika u tu zemlju iz zemalja Zapadnog Balkana, danima unazad pišu mediji. Ta cifra bi bila oko 50.000 radnika na godišnjem nivou iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedinije, sa Kosova i iz Albanije, koji će moći da dobiju vizu, iako su bez kvalifikacija.

Nemci spremaju više izmena zakona kako bi nadoknadili nedostatak radne snage. Jedna od promena je i „karta šansi“ – mogućnost da se radnici, kvalifikovani ili ne, dosele u Nemačku i tada potraže posao. Imaće pravo da za to vreme rade polovinu radnog vremena van struke, da bi imali osnovna sredstva za život.

To će biti šansa za mnoge mlade koji periodično, najčešće na po tri meseca, odlaze u Nemačku i rade „na crno“, da sada pronađu trajno rešenje za svoj status.

„Svake godine odlazim na tri ili šest meseci. Radim na građevini. Ovo će biti šansa da dobijem posao u struci, kao automehaničar, koji u svojoj zemlji nisam mogao da nadjem, ako izuzmemo rad bez osiguranja za platu manju od minimlaca kod privatnih poslodavaca,“ kaže M. N. (24) iz okoline Vladičinog Hana. Kaže i to da su gradilišta u toj zemlji – Jugoslavija u malom.

„Tu su najčešće Srbi, Bosanci i Albanci. Radimo svi zajedno i niko ne gleda na to ko je koje nacionalnosti,“ kaže mladić.

Za dobijanje „karte šansi“ potrebno je osvojiti šest bodova – najviše, ili četiri boda dobija se na određene stručne kvalifikacije, tri za dobro poznavanje nemačkog jezika ili tri godine radnog iskustva, dva ukoliko je osoba mlađa od 35 godina i jedan bod ako je ranije legalno, barem šest meseci, boravila u Nemačkoj.

„Nakon završetka medicinske škole, još na početku polaska u srednju, planirala sam da odem u inostarnstvo i od nedavno učim i nemački jezik. Sada ću iskoristiti šansu da pod relaksiranijim uslovima to učinim, odmah po dobijanju diplome ove godine,“ kaže devetnaestogodišnja J. S.

Gledano po ljudima koje poznajemo, gotovo da svaka druga-treća porodica u Vladičinom Hanu već ima nekog ko je inostranstvu, ili je tamo radio barem neko vreme. Od nekvalifikovanih radnika pa do visokoobrazovanih. To podseća na na stanje iz šezdesetih i sedmadesetih godina prošlog veka, kada se masovno odlazilo „trbuhom za kruhom“ u zapadne zemlje. Tada su najviše odlazili majstori različitih profila na privremeni rad u Nemačkoj, gde su bili veoma cenjeni. Sada je sve više i onih koji su stekli fakultetske diplome u Srbiji, a među njima su lekari veoma traženi. Pretpostvalja se da će mnogi sada pribeći ubraznom školovanju, prekvalifikaciji ili doškolovanju na raznim kursevima i strukovnim studijama koje se masovno šire Srbijom. Da li će moći u struci da rade sa tako stečenim znanjem, kao u našoj zemlji, ostaje da se vidi. Oni koji su diplome stekli na državnim školama i fakultetima i već se ostvarili kao stručnjaci u inostranstvu, komentarišu da tolernacija papira, bez potrebne potkovanosti znanjem, preko granice teško prolazi.

Foto: pixabay