Porodica Filipović u Vladičinom Hanu za 15 godina pčelarenja postala najveći proizvođač meda u toj opštini

U Poljoprivrednom gazdinstvu “Fićomed” pored meda, Filipovići proizvode i različite meleme za imunitet na bazi ove najzdravije poslastice, propolis kapi, matičnu mleč, polen, matice, košnice, rojeve, kreme…

Zoran i Milena Filipović iz Vladičinog Hana, vlasnici Poljoprivrednog gazdinstva “Fićomed”, najveći su proizvođači meda u hanskoj opštini. Pčelarstvom su počeli da se bave pre 15 godina, sa svega četiri košnice. Uz mukotrpan rad, uvećavali su društva i sada imaju oko 350 košnica na pet lokalcija – u Mrtvici i Mominom Kamenu. Imaju i registrovano Poljoprivredno gazdinstvo “Fićomed” pa pored meda, proizvode i različite meleme za imunitet na bazi ove najzdravije poslastice uz dodatak lekovitog bilja i voća, propolis kapi, matičnu mleč, polen, matice, košnice, rojeve, kreme… Stalno ulažu u opremu i inovativne proizvode. Ono što još niko do sada sa ovog područja nije uradio, oni uveliko planiraju ovog leta – da pored onih tradicionalnih vrsta meda na koje smo navikli, bagremov, livadski i šumski, počnu da proizvode i na bazi suncokretove ispaše.

“Pčele ne traže gazdu, već slugu. Iako mnogi misle da je to jedan od lakših poslova, nije tako. Pčelrastvo je niskoprofitabilna i visokorizična grana. Sve vam tu zavisi od vremenskih prilika. Mraz može da “obere” bagremovu pašu, da naiđe kišna sezona u periodu ispaše i onda nema prinosa ni prihoda, već samo ulaganja. Troškovi su ogromni, a ulaganja, prevelika. Mnogo se novca utroši na svakodnevnom obilasku pčelinjaka, naročite oni koji imaju veći broj košnica, a rad oko njih je skoro svakodnevna obaveza,” kaže Zoran.

Naglašava da je posebno sada teško, kada je sve poskupelo –  oprema,  košnice, gorivo… Ipak, najveći problem je nedostatak šećera, neophodan za prihranu mladih rojeva, da bi se valjano razvili i pripremili za zimu, koji će tek naredne godine moći da počnu da vraćaju uloženo. Naš sagovornik kaže da u Udruženju pčelara “Medena”, čiji je predsednik,  rade na tome da preko udruženja kupuju šećer po nabavnoj ceni, kako bi prevazišli nestašicu i da već ove nedelje očekuju povoljne vesti.

Nakon nekoliko katastrofalnih godina, ova sezona za bagremov med je znatno bolja. Prosečan prinos po košnici je oko 20 kilograma. Očekuje se skoro formiranje velikoprodajne cene, dok je u Savezu pčelara Srbije cena na malo dogovorena na 1.200 dinara. Od cene na veliko, zavisiće i kome će pčelari iz hanske opštine ove godine isporučiti med.

“Prikupljamo količine svih pčelara i ponudićemo ga jednom otkupljivaču koji da najbolju cenu, jer je jedinstvenim nastupom, plasman meda lakši. Prednost će imati pogon “Naš med” iz Rače, koji su pčelari izgradili za sebe, a sa kojim već neko vreme imamo dobru saradnju,” objašnjava Zoran.

Loša berba nije jedini problem sa kojim se pčelari susreću. Pored bolesti pčela, veliki problem im je slaba sardanja voćara i pčelara, pa je u narednom periodu neophodna edukacija i jednih i drugih. Pomor pčela nakon tretiranja zasada “teškim” hemikalijama voća je česta slika koja bi sve nas trebalo da zabrine. Kada bi jedni vodili računa o drugima, na obostranu korist, pčele bi oprašivanjem povećale rodnost voća i do 50 odsto, a za uzvrat bi dobijale polen i bile bezbedne. Od države na ime subvencija, pčelari dobijaju po 800 dinara po košnici, što je izuzetno malo u odnosu na troškove koje imaju samo oko prihrane. Uz to, subvencije se isplaćuju sa kašnjenjem od godinu dana tj. za ovu godinu, novac će dobiti tek naredne.

Nekada je od pčelarstva moglo da se živi. Stabilne cene i redovna primanja ljudi, garantovali su sigurnu prodaju. Već neko vreme kupovina meda je postala luksuz, pa ona izreka – koristite med kao hranu, da ga ne biste koristili kao lek, se sve manje primenjuje.

“Ranije je moglo da se živi od 100-150 košnica. Sada je to mnogo teže. Jedno domaćinstvo bi trebalo da ima preko 400 košnica, da bi od toga egzistiralo. Naše porodično gazdinstvo “Fićomed” pored meda, proizvodi još mnogo toga. Tu su različite mešavine meda i lekovitog bilja, voća, melemi za imunitet, propolis, polen, matična mleč. Prodajemo matice, rojeve, košnice a “zakoračili” smo i u svet kozmetike, izradom krema. Ispaša za pčele još uvek traje, biće još prinosa jer je u toku prikupljanje polena sa livada a spremamo se i za suncokretovu, preseljenjempčela na područje Banata,” veli Zoran.

Tajna uspeha ove porodice u pčelarstvu, I pored toga što je to posao koji traži veliko angažovanje, je najpre ljubav prema ovim vrednim životinjicama. Uspeh sigurno ne bi bio tu, da cela porodica ne učestvuje u radu. Pored Zorana i Milene, koji imaju svoja zanimanja i posao a ovo im je dodatna delatnost,  tu su i njihova deca, ćerka Nikolina i sin Lazar, već iskusni pčelari.

Opstanak pčela je imperativ za opstanak čovečanstva. Zbog toga je razvoj ove grane poljoprivrede od izuzetnog značaja. Nakon devedesetih godina, kada je veliki broj rojeva uništen zbog pojave krpelja, poslednjih decenija beleži blagi porats, verovatno i zbog teške ekonomske situacije pa su mnogi kroz pčelartsvo obezbeđivali kakvu-takvu finansijsku zaradu a nekima je to bio dodatni posao. Udruženje “Medena” ima 53 članova, ali ima i drugih udruženja pa i pčelara, pa čak i onih koji rade samostalno.

Preporuka iskusnih pčelara je da potrošači kupuju od proverenih proizvođača, jer samo tako mogu biti sigurni u kavlitet meda i njegovih proizvoda. Naročito zbog toga što iz uvoza stiže med sumnjivog kvaliteta.

Ovaj medijski sadržaj je deo projekta „Pogled na Vladičin Han“, sufinansiran iz budžeta Opštine Vladičin Han. Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju stavove navedene instituacije.