„ Šminkanje“ namirnica

Autor: dipl.ing.poljoprivrede Saša Šormaz

Da bi hrana koja se koristi u svakodnevnoj upotrebi zadžala svoj ukus, izgled, izbegla kvarenje
kao i poboljšala svoju hranljivu vrednost dodaju se aditivi. U malim količinama uništavaju
mikroorganizme, insekte i pojavu plesni. Aditivi ne bi trebalo upotrebljavati radi prikrivanja
ukvarenosti namirnica. Sami po sebi nemaju nikakvu hranljivu vrednost i koriste se isključivo oni koji
nisu štetni po ljudski ogranizam. Nažalost u hrani se mogu naći aditivi koji se koriste za tovljenje
životinja radi povećanja telesne mase.
Podeljeni su u četiri grupe i to : antioksidansi, konzervansi, boje i začini. Antioksidansi dovode
do sprečavanja oksidacije hrane pri kontaktu sa vazduhom. Mogu da izazovu alergijsku reakciju
organizma na njihovo prisustvo, ali u principu nisu štetni. Podeljeni su u dve grupe i to na prave
antioksidanse i sintetičke, gde uglavnom spadaju organske kiseline – mlečna, sirćetna, limunska.
Radi poboljšanja izgleda namirnica koriste se boje i to prirodne i veštačke organske boje.
Upotreba boja je bojenje prehrambenih proizvoda koje je regulisano zakonskim putem jer njihova upotreba štetna je po ljudski organizam. Od prirodnih boja koje su dozvoljene najpoznatija je hlorofil,
potom karotin i druge boje. Dodatkom žute boje pecivu i kolačima stiče se utisak da su pravljeni sa
domaćim jajima, što u principu nije tako.
Konzervansi se u hrani dodaju u malim količinama radi sprečavanja da se mikroorganizmi
razmnožavaju. Prilikom njihove upotrebe ne dolazi do promene organoleptičkih svojstava namirnice.
Nisu štetni i koriste se u malim količinama. Jedan od aditiva koji se svakodnevno koristi u upotrebi je
šećer, da bi sačuvao hranu od kvarenja.
Neke aditive je najbolje izbegavati ukoliko je to moguće, a rešenje za to je priprema hrane od domaćih
proizvoda , kao i upotreba domaćeg voća i povrća.

Ilustracija: pixabay