Autor: dipl. ing. Saša Šormaz
Nakon završetka žetve, poljoprivrednici neretko pribegavaju jednoj od najštetnijih mera, a to je
spaljivanje žetvenih ostataka. Mera koja donosi ogromnu štetu zemljištu sa jedne strane i veliku
opasnost sa druge. Žetvennostaci koji su veoma suvi zbog dugog perioda bez padavina, u dodir
sa vatrom i jakim vetrom mogu izazvati požare nesagledivih razmera.
Spaljivanje žetvenih ostataka ima niz negativnih posledica koje mogu uticati na degradaciju
zemljišta, naročito ukoliko se izvode svake godine. Spaljivanjem se oslobađa visoka temperatura koja
ubija mikroorganizme zemljišta, gliste kao i druge životinje koje su veoma važne za stvaranje humusa.
Koliko je važna uloga humusa govori i činjenica da je za 1cm humusa na zemljištu potrebno 100 godina
rada mikroorganizma.
Nakon spaljivanja plodonosni sloj zemlje biva prekriven pepelom koji vetar lako nosi i ispira kiša.
Na taj način se gubi sloj zemljišta koji treba doneti rod naredne godine. Usled nastalih visokih
temperatura dolazi do isparavanja svih hranljivih materija poput azota i sumpora koji odlaze u vazduh,
čime se smanjuje plodnost zemljišta.
Jedini ispravan postupak sa žetvenenim ostacima je zaoravanje. Obavlja se odmah nakon žetve ili
kad dozvole vremenski uslovi. Ova mera predstavlja plitku obradu zemljišta na dubini do 10 santimetara, čime se želi očuvati vlaga u zemljištu zatvaranjem zemljišnih pora, sprečiti zakorovljenost tla itd. Takođe
zaoravanje je važno zbog mikrobiološke aktivnosti zemljišta čime se povećava i količina organske
materije u njemu, poboljšava vodni režim i povećava plodnost.
Zaoravanje je jedan od koraka za ostvarivanje što bolje plodonosni zemljišta.
Ilustracija: pixabay
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81