Tribina o prevenciji karcinoma dojke „Rak je izlečiv“ i istina o zdravstvenom sistemu koji je zakazao

„Nivo odgovornosti nam je izuzetno nizak, generalno, kako u zdravstvenom sistemu tako i lični“ zaključak je koji je danas na tribini o prevenciji raka dojke “ Rak je izlečiv“ mogao da se čuje u Vladičinom Hanu.

Autor: Lj. Pavlović

„Nivo odgovornosti nam je izuzetno nizak, generalno, kako u zdravstvenom sistemu tako i lični“ zaključak je koji je danas na tribini o prevenciji raka dojke “ Rak je izlečiv“ mogao da se čuje u Vladičinom Hanu. U tome su se složile žene, kako predstavnice Udruženja „Budite uz nas“ iz Niša, tako i one iz Vladičinog Hana, koje veže zajednička borba protiv karcinoma dojke. Istog je mišljenja i dr Vladan Dončev, spejalizant radiologije u Nišu koji je istakao da je samopregled žena prvi važan korak u ranom otkrivanju simpotoma, ali i redovne lekarske kontrole i dostupnost lečenja. Međutim, često, kada su neki pregledi u pitanju, a gorući problem je magnetna rezonca, pacijentima iz hanske opštine gotovo je nedostupna. Tome u prilog ide podatak da je u protekla tri mesrca samo jedna pacijntikinja iz ove opštine dobila uput za MR dojke, ali pregled nije obavila jer je aparat pokvaren.

„Predlog za MR daje konzilijum lekara iz Niša, ja imam zabranu na davanje uputa. Predlog daje i onkolog iz Vranja i zakazuje, a ja pišem uput za lekarsku komisiju u Vladičinom Hanu. Za poslednja tri meseca samo je jedna pacijentkinja dobila uput za magntnu rezonancu dojke u Nišu, ali on nije obavljen jer je u kvaru,“ rekla je dr Lidija Milošević, ginekolog, na naše pitanje o tom problemu, koji je evidentan dugi niz godina ne samo kada su u pitanju ginekološke, već i sve ostale bolesti, a čini se da je posebno teško kod neuroloških.

Dr Dončev je povrdio da pacijenti iz ovog kraja veoma retko uspeju da dođu u Niš na MR, u poređenju sa onima npr. Iz Prokuplja, Kuršumlije, koji „danas dobiju uput, a već sutra obave pregled, što je posledica, koliko se može videti iz prakse, malog broja termina za ovaj kraj.“

Članice udruženja iz Niša takođe su istakle problem neupućivanja na MR i onda kada je to neophodno kod pojedinih pacijentkinja, ili nemogućnost odlaska zbog stalnih kvarova, ali i na neke druge preglede i analize, dok se sve češće lečenje svodi na upućivanje na privatne klinike i u ordinacije. To je i jedan od uzroka što neki pacijenti odustaju od dijagnostifikovanja ili lečenja, zbog besparice, a niko od zdravstvenih radnika, iako im je to dužnost, neće da objasni a kamo li potpiše da neki od aparata ne radi u državnoj bolnici i da ne mogu da pacijentu zakažu neophodni pregled u roku od mesec dana, ukazuju članice Udruženja „Budite uz nas“. „Na taj način se bolesni primoravaju da u privatnom sektoru obave isti , ali bez potvrde direktora, načelnika, specijaliste sredstva ne mogu da refundiraju od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje,“ kažu neke od njih. To ukazuje da je naš zdravstveni sistem koji stalno potencira preventivne preglede, na samom početku u realizaciji iste, zakazao i tu počinje začarani krug u kome se oni kojima je zdravstvena pomoć neophodna neko vreme vrte u začarano. krugu „(ne)nadležnosri“ i neretko odustaju, jer nije svako u mogućnosti da se leči u privatnom sektoru.

U Srbiji, kako je rekla dr Lidija Milošević, godšnje se registruje između 3.000 i 4.000 žena koje boluju od karcinoma dojke. Od tog broja umre oko 1.600. Da bi se te brojke smanjile, u prevenciji je na prvom mestu samopregled.

„Pravo vreme za samopregled je tri do četiri dana nakon ciklusa ili sedam do 10, nakon njega. Ukoliko se ustanovi neka promena, veličine lešnika ili oraha, treba se obratiti lekaru. Ultrazvuk se preporučuje ženama od 20 do 40 godina, jednom godišnje, starijima i onima u povećanom riziku i češće. To su osobe koje imaju nekog u porodici sa karcinomom dojke, ili su imale, gojazne osobe, sa hormonskim terpijama…“ kaže dr Milošević.

Ukoliko ultrazvuk pokaže sumnju na tumor, pacijentkinja se upućuje na mamograf, nakon čega odluku o daljem lečenju donosi radiolog, hirurg, onkolog. Ukoliko je u pitanju malignitet, to ne znači kraj jer – rak je izlečiv, a rano otkrivanje predstavlja i veće šanse za izlečenje.

O značaju samopregleda, upoznavanju sopstvenog tela i promena, govorio je i dr Vladan Dončev uz napomenu da se „kultura zdravlja, kao i uostalom i svega, nosi iz porodice“. S tim u vezi istakao je i problem promiskuiteta, i pojavu raka grlića materice usled zaraze humanim papiloma virusima.

„Protiv ovakve bolesti, karcinoma dojke, morate da se borite prvo vi – samopregledom. Važno je da oni budu redovni i da tako upoznate svoje telo, kako bi i lekaru objasnili eventualne promene. Kada se otkriju, važan je redovan odlazak na lekarske kontrole što, zbog zakazivanja i raspoloživih termina nije uvek moguće, ali isto tako i da one budu kod istog lekara. Za osobe do 40 godina ultrazvučni pregled je najbolja varijanta, jer je ustanovljeno da ne šteti, dok za mamograf, tzv. „zlatno pravilo“ u zdravstvu, ne bih se složio u potpunosti. Posebno što preporučena kontrola zdravih osoba od 45 do 65 godina dva puta godišnje, uz duži vremenski period, neminovno dovodi do zračenja zdravog tkiva. Takođe, dešava se da se zbog grešaka zdrava osoba pošalje na terapije, ali je opet za kompletiranje doklumentacije često i mamograf i neophodan,“ kaže dr Dončev.

Gošće iz Niša su istakle da do sada nikada nisu ni od koga dobijale iskrenije odgovore, nego od dr Dončeva danas, koji je govorio iskreno o problemima u zdrastvu, lečenju i svemu onome što je njih interesovalo.

Ono što treba reći još je i to da ceo Pčinjski okrug, sa Kosovskim Pomoravljem, opslužuju svega dva mamografa – po jedan u zdravstvenim centrima u Vranju i Surdulici, koja su, uz to, često u kvaru. Dom zdravlja u Vladičinom Hanu je imao analogni mamograf koji je kasnije digitalizovan, na par godina, alii je izgubio licencu za rad. Sada, u predizbornoj kampanji za više od 10 mesta u Srbiji predsednik, Aleksandar Vučić je počeo sa uručenjem mamografa pa je u planu da ga i Hančani dobiju. Na ginekologiji iste zdravstvene ustanove lekari traže i novi ultrazvuk. Kao donaciju Divac fondacije imaju i kolposkop, ali nedostaje mikroskop i dodatna oprema, kojima se nadaju naredne godine, pa rezultate čita patolog u Surdulici.