U znaku korone i podele

   Sve u svemu, ni ova 2021. nije se mnogo razlikovala od one prethodne, osim po izborima. A  od ove u koju smo tek zakoračili, ako ni po čemu drugom, sigurno će se razlikovati,  opet –  po izborima. Tako će vakseri i antivakseri bar neko vreme moći da odahnu jer neće biti na tapetu javnosti. Opet ćemo se, što bi reko narod figurativno – deliti na četnike, Nemce i partizane, vaše, naše i njihove. I to sve u uz nicanje nekih novih, staro-novih ili staro-starih “koalicionih ljubavi”, u zavisnosti od uspeha trgovine.  Sve u duhu demokratije i za dobrobit naroda!     

       Bila ne ponovila se! Mnogi bi tako sumirali godinu za nama, jos jedne u znaku korone. Ljudi se u strahu povukli u domove, retko ko koga posećuje, na ulicama bez srdačnog pružanja ruke, na oprezu, uz fizičku distancu koja je neminovno donela i onu socijalnu. Već je dosadilo i zivkanje prijatelja koje ne može da zameni nekadašnja okupljanja, ćaskanje uz kafu… Mnogi su nas napustili za protekle skoro dve godine, zbog korone, na ovaj ili onaj način… Strah od nepoznatog, opet nas deli. Sada na vaksere i antivaksere. Često se umesto – Kako si? Čuje – Jesi li vakcinisan?  A opet, ako jesi,  onda – Sa koliko doza?

      A da ni jedno zlo nikada ne ide samo, pokazalo se i sada. Ruku pod ruku sa KOVID 19  i neizvesnošću šta će biti sa nama i našim bližnjima, “ušetao” je i strah za egzistenciju. Cene su počele da “divljaju” pa se mnogi pitaju “kucaju” li nam devedesete na vrata? Počelo je sa gorivom a onda lančano. Najveći udarac po džepu svake porodice je poskupljenje hrane za koju dajemo oko 40 odsto primanja, dok je to u Evropi oko 15. Sa nekih osamdesetak dinara, zejtin je letos poskupeo za 100-110, cena kilograma svinjske masti se udvostručila pa medju najjeftinijim varijantama možete kupiti, ako nadjete, koficu od 2 kg za oko 200 dinara. Sećer sa 50-60 na skoro 90, kilogram najjeftinijeg belog brašna sa 43 na 60, margarin sa 47 sada je skuplji za 10 pa i do 40 dinara… Cene svežeg mesa povećane su za 15 do 30 odsto. Domaćice znaju i da ih zimnica protekle jeseni nikada nije skuplje koštala. Kilogram paprike gotovo da nije spao sa 100 dinara, nakon vrhunca sezone pripreme ajvara kada je bila i po 150,  kao ni paradajza a kupus je dostigao čak i 80 dinara po kilogramu. Uz zvaničnu stopu inflacije od 5,7 odsto. Medjutim, cene osnovnih žiovotnih namirnica VRS je ograničila na nivo od sredine novembra prošle godine, na tri meseca a nakon toga, videćemo.

     A plate? Plate Hančana su bas protekle paprene jeseni, već po tradiciji, uveliko kaskale za republičkim… Dok je u oktobru prosečna, isplaćena zarada u Srbiji iznosila nesto više od 65.200 dinara po zaposlenom, Hančani su prema statističarima imali oko 13.000 manje, ili skoro 52.800, dok je, recimo, minimalna potrošačka korpa, ali još u junu 2021. bila oko 39.330 dinara a prosečna skoro duplo više. Prosek primanja na severu zemlje u istom periodu bio je oko 72.000 dinara. Ako je za utehu, Hančani su čak za nekih 650 dinara bili  bolji od proseka u Pčinjskom okrugu, ali su po visini plata medju opštinama i gradom Vranje na petom mestu, posle Vranjske Banje, Vranja, Surdulice a Trgovištu “beži” za oko 1.500 dinara. Priča za sebe su penzioneri, većina sa najnižim primanjima koja ne dostižu ni onu prosečnu penziju od 29.300 dinara. Mnogi radnici iz privrede tokom 2.000-ih su ostali sa nepokrivenim radnim stažom, pa većina ima manje prinadležnosti od prosečnih,  i to oko 21.000 , dok poljoprivredni penzioneri imaju primanja oko 10.000 dinara, ili nešto više.  Ali, država je tokom godine penzionerima pritekla u pomoć sa ukupno 80 evra, pa su se pred bankama ponavljale nemile scene guranja i prepirki u dugačkim redovima.

       Privredno čudo sa juga Srbije iz vremena nekadašnje Jugoslavije za sada još uvek ne može da se pohvali dolaskom nekog novog investitora još od 2016. godine kada je  turski “Teklas”  otvorio prvi pogon u nekadašnjoj “Slogi”. Postao je, što bi se reklo u duhu komunizma,  okosnica hanske privrede sa, kako kažu zvaničnici 1.200 radnika i, ako je nekada prestiž bio raditi FOPA-i ili “Hanplastu”, sada je san ono malo preostalih mladih da postanu deo tima jedne ovakve kompanije, jer mesta na budžetu nema za sve.  “Nektar”, jedini je preživeli deo poljoprivrednog giganta na Balkanu , “Delišesa” , ali i jedini koji je preživeo period tranzicije. Tu su još i “Smelting”, par drvoprerađivačkih preduzeća nastalih na temeljima “Sloge”,  još nekoliko prerađivača voća i građevinskih preduzeća.

     Sa takvom privrednom slikom, Vladičin Han već dve decenija nije privlačna destinacija za povratak mladih i obrazovanih po završetku studija. Ostaju u prestonici, Nišu, poslednjih godina sve više i u Novom Sadu. Oko 73 odsto mladih koji studiraju van mesta u kome su živeli,  planira da se trajno preseli i karijeru započnu u nekom drugom gradu ili inostarnstvu. A mnogi su otišli. Sa fakultetskom diplomom, srednjoškolci i zanatlije.  Bez obzira na koronu, sto se može videti i po tome da žene srednjih godina za koje ovde godinama nema posla, odlaze i čuvaju decu i starije. Najčešće je to na po tri meseca, ali ima i onih koji ostaju po šest, pa i dobiju radnu vizu…

      Ako je neko, osim onih individualnih,  bio dobitnik u ovoj godini u Vladičinom Hanu, to su bili građevinari. Doduše, više oni iz drugih mesta od ovdašnjih. Radilo se na putnoj infrastrukturi, ali i u oblasti obrazovanaja. Otvoren je vrtić na koji se čekalo više od četiri godine, prošireni kapaciteti u postojećem, po drugi put za par godina OŠ “Branko Radičević” je rekonstruisana… Posle više decenija procvetala je stanogradnja.

      Sve u svemu, ni ova 2021. nije se mnogo razlikovala od one prethodne, osim po novim sojevima korona virusa i po izborima. A  od ove, u koju smo tek zakoračili, ako ni po čemu drugom, sigurno će se razlikovati,  opet –  po izborima. Tako će vakseri i antivakseri bar neko vreme moći da odahnu jer neće biti na tapetu javnosti. Opet ćemo se , što bi rek’o narod figurativno – deliti  na četnike, Nemce i partizane, vaše, naše i njihove. I to sve u uz nicanje nekih novih, staro-novih ili staro-starih “koalicionih ljubavi”,  u zavisnosti od uspeha trgovine.  Sve u duhu demokratije i za dobrobit naroda!  Čak ćemo tih dana opet živnuti, bez korone, koja ce otići u zapećak. Ali oprez, tek smo ušli u 2022. i stigao nam je još jedan novi virus, flurona, moglo bi se reći,  kolacija sezonskog gripa i omikrona. A nisu isključeni, kako nas stalno upozorava struka, ni novi sojevi.