Vojkan Ristić priprema nove knjige

„Novi izazov predamnom je istraživanje za knjigu  “Zvuk, vid, truba“ i roman „Amerikanka u Vranju,“ poručuje Ristić.

Autor: Lj. Pavlović

„Zaustavljeni voz“, sećanje na stare dane Hana i „Lavirint zaborava“, o istoriji juga Srbije, Vojkan Ristić, novinar i književnik iz Vladičinog Hana koji živi i radi u Vranju, priprema još dva iznenađenja za svoju publiku.

Dok čitaoci još uvek sumiraju utiske o dve nedavno objavljene knjige, kakvi su Vaši? Koliko smo pažnje posvetili ljudima i događajima koji čine istoriju Vladičinog hana i ima li želje da sačuvamo barem delić nje?

„Posle „Zaustavljenog voza“ kojim sam odužio „lični dug prema mome rodnom gradu“, predamnom je dugo zvučno, slikovno i istorijsko putovanje o majstorima trube iz našeg grada, a imamo ih šest“, navodi Vojkan Ristić, novinar i pisac, koji je do sada objavio šesnaest knjiga, od kojih mu je posebno draga ona „Lavirint zaborava“, koja je u nominaciji za nekoliko nagrada.

„ Sećanje je ogromno, a malo poštovanja prema njemu. Šta tu može pojedinac, istraživač, novinar, pisac? Malo, osim, uz podršku vere u samoga sebe, želeći da ubedi druge, da to što je „njihov zaborav“ i trenutni „lični interes“, glupost i omalovažavanje istorije našeg grada, koja nije od juče, i neće se zaustaviti „sutra“. Pišući „Zaustavljeni voz“, koji je doživeo veliku podršku od mojih starijih i mladjih savremenika,  oslobodio je mene od straha, kako sam prošao kroz mnogo značajni deo života u Vladičinom Hanu,“ kaže u razgovoru za Portal Vesnik 017, Vojkan Ristić.

Od kada je  posle 22 godine stalnog rada, kao dopisnik „Danasa“ proglašen „tehnološkim viškom od strane Unajted Media“ grupe, završio je dve knjige „Zaustavljeni voz“ o Vladičinom Hanu, i „Lavirinte istorije“ o tajanstvenim događajima iz istorije juga Srbije, pa i Vladičinog Hana.

„ Čovek iz provincije, one geografske, teško se probija u prestonici. No, svemu tome je paradigma, kada vas ne prepozna deo mejnstrima koji odlučuje i odlučivaće o našim sudbinama u još mnogo godina. Ne volim incidente. Pogotovu kada radim nešto što se bolje prepoznaje sa strane, nego u samom gradu kome sam poklonio „Zaustavljeni voz“. Sve se svelo na „ja tebi, ti meni“, „nemoj ovoga puta“, biće „prekosutra i dogodine“.  Tako je bilo i oko „Zaustavljenog voza“, koji sam na mišiće uz podršku moje žene Suzane izgurao i napravio, da malo koji grad ima ovako nešto skromno i ne ambiciozno da bude za svja vremena,“ kaže Ristić.

Novi projekti su u pripremi?

Nakon iznenadnog otkaza u „Danasu“, gde je proveo možda i najteže dane tog lista, Vojkanu je veoma brzo stigla ponuda iz „Politike“.

„Pisac nikada ne staje. Sada radim kao dopisnik „Politike“ sa juga Srbije. Unazad desetak godina istražujem trubaštvo na jugu Srbije, a posebno majstore trube iz mog Vladičinog Hana. Imamo ih šest. To je moja opsesija za naredni period, a to će potrajati. Međuvreme, između dnevnog pisanja za najstariji list na Balkanu, radim na četvrtoj verziji romana pod radnim naslovom „Amerikanka u Vranju“. Traje moja stalna borba sa rečima. Ako, pisac, ne pije kafu sa prijateljima,  ne koristi svakoga dana olovku i zapisuje, čita, a uz to ne osluškuje vetar i kapi kiše, onda zaista ne prepoznaje vreme i nebo.“

Možemo li malo više da saznamo o istraživačkom projektu „Zvuk, vid, truba“ ?

“Zvuk se ne piše. On se čuje, i oseća. Onda pretvara u reči tih majstora kao što je počivši Junuz, stariji Krstić, Slobodan Salijević, Boban Marković, dva Ristića i jedan Krstić. Presulušavam njihove zvuke. Čekaju me priče i priče. Spremam se za odlazak u Guču da tamo još jednom „preoremo“ istoriju „Sabora trubača“ od 1961. do danas. Slede mi razgovori sa ljudima iz Etnografskog muzeja u Beogradu, na Fakultetu muzičkih umetnosti (FMU) sa profesorom Mladenom Đorđevićem, profesorom trube. Mnogo posla je predmnom, ali se svemu radujem, jer će ovo biti još jedna knjiga namenjena mome gradu i ljudima koji su ga proslavili više od bilo čega. To je istorija koja traje, mimo onih stvari sa kojima se svakodnevno suočavamo. Izdignuće je moguće samo ako niste sebični i, ako samo gledate ambicije ljudi oko sebe. To je zvuk truba. Eho Morave, Vrle, Kalimanke i taj naš gvozdeni most. To je život i moja večna inspiracija“.

Imate li podršku gradske uprave u ovom projektu koji možda i na najbolji način slika neki „medaljon“ u istoriji grada ?

„ Šta je to podrška. Finasijska ? Kroz razgovore ? Lična ? Od svega toga meni je najvažnije da obećanje ispunim, kao u slučaju „Zaustavljenog voza“. Hvala svim Hančanima koji su podržali ovu knjigu.  Podrška je da pobegnete od nerada, neuspelih razgovora, lažnih obećanja, ignorisanja sa pozicije vlasti. Da pobedite sebe u takvoj situaciji i verujete u pisaći pribor i nameru koju želite da ostvarite. Sa ovih šesnaest knjiga koje sam do sada objavio držim se u „kondiciji“ i nemam za sada nameru da odustajem. Podrška će uvek doći, pre ili kasnije. Ono što boli to je da i dalje „sumnjaju u vas“, posle svega. A, sada razmišljam: to je možda i korisno piscu. Ili, ako hoćete lično čoveku,“ poručuje Ristić.