Zašto žuti lišće gajenih biljaka

Autor: dipl.ing. Saša Šormaz

Česta pojava koja se može sresti u zasadima voćaka je da listovi dobijaju žutu boju bez obzira na
to što nije period visokih temperatura i dugotrajnih suša. Može se javiti kod jednogodišnjih i
višegodišnjih biljnih kultura. Ova pojava se naziva hlorozom. Uzrok mogu da budu bolesti, ali
najčešće je to nedostatak hranljivih sastojaka u ishrani biljaka. Žutilo lišća zbog nedostatka azota
javlja se retko. Donje lišće žuti i dobija svetložutu boju i negativno utiče na biljku. Da bi se ovakva
pojava sprečila, biljci se dodaje azotno djubrivo ili se vrši prihranjivanje preko lista.
S druge strane, znaci nedostatka magnezijuma retko se javljaju u našim uslovima i ukoliko se uoče
na našim kulturama ispoljavaju se na donjem delu čišća izmedju sprovodnih sudova. Na ovakvim
biljkama obavezno treba dodati đubriva bogata magnezijumom. Kod ratarskih kultura česta je pojava
nedostatka mangana i to najčešće na alkalnim zemljištima na kojima se gaje. To se najčesće
javlja kod šećerne repe. Nedostatak ovog elementa se javlja na lišću u vidu žute boje, dok su
sprovodni kanali zelene boje i udebljali. Uzrok ovoj pojavi je taj što je zemljište dosta zbijeno i
nema potreban sadržaj humusa u sebi. To izaziva redukciju mangana i njegovo prevodjenje u
nepristupačan oblik za biljke. Ovaj nedostatak se odstranjuje folijalnom prihranom preko lišča
djubrivima koja u sebi sadrže dosta mangana.
Uopšteno rečeno, trebalo bi više računa da se povede o primeni pravilnih agrotehničkih mera uz
đubrenje stajnjakom i smanjenje zbijenosti zemljišta. Na taj način bi dinamika prirodnog razlaganja
mangana tekla normalno i biljci obezbedila dovoljno elemenata za rast i razvoj. U poslednje vreme na
karbonatnim zemljištima intenzivno đubrenje fosforom dovodi do nedostatka cinka. Na parcelama
se može uočiti veliki broj biljaka koje su zaostale u porastu, javljaju se rozete odnosno manji broj
svetlih listova .
Veoma često hloroza je izazvana i nedostatkom gvožđa kod biljke, koja se najpre javlja kod mladog
lišća, a kasnije zahvata i starije listove na biljci. Na takvom listu oko nervaruture se pojavljuju zelena
polja, dok ostali deo lista dobija žutu ili svetlozelenu boju. Za gvoždje je karakteristično da nije
mobilno iz starijih u mladje listove pa se zbog tog razloga češče pojavljuje na mladom listu.
Žutilo lišća biljaka nije izazvano samo nedostatkom jednog od pomenutih elemenata, nego je
posledica nedostatka više njih, pa se iz tog razloga prihrana folijalnim đubrivima vrši na bazi primena
ukupnog kompleksa mikroelemenata.