Zelena rezidba voćaka

Autor: dipl. ing. polj. Saša Šormaz

Zelena rezidba voćaka se smatra dopunom prethodne rezidbe na zrelo odnosno zimske
rezidbe. U našim voćnim zasadima rezidba na zeleno se retko primenjuje.

U odnosu na stadijum razvoja voćke razlikuju se dva tipa zelene rezidbe i to rezidba mladih stabala voćaka
u toku formiranja uzgojnog oblika i rezidba starijih stabala koja se nalaze u punoj zrelosti. Prilikom
zelene rezidbe koštičavih i jabučastih voćnih vrsta najviše se koristi povijanje, savijanje, pinciranje.
Zelena rezidba se izvodi isključivo u vreme leta i to u junu ili julu mesecu.
Povijanjem se ubrzava početak plodonošenja, a povijene grane i jednogodišnji mladari daju veću
i redovniju rodnost. Mladare treba povijati tako da zauzmu skoro horizontalni položaj kako bi se
hranljive materije, na prvom mestu azot, ravnomerno rasporedile duž grana i grančica. Na ovaj način
se uspostavlja ravnoteža između porasta i rodnost i biljke. Rodnost biljke se svakako povećava
zbog toga što se veliki broj bočnih pupoljaka pretvara u cvetne pupoljke . Nakon cvetanja oni daju
plodove, što nije slučaj kod vertikalnih grana koje ponekad uopšte nemaju rod.
Savijanjem jednogodišnjih mladara koji rastu vertikalno u unutrašnjost krune postiže se
višestruka korist. Pre svega treba savijati suvišne mladare i to u sredini vegetacije, čime se sprečava
nepotrebno trošenje hranljivih materija. Ukoliko se savijaju jednogodišnji mladari koji se nalaze u fazi
formiranja uzgojnog oblika krune dobijaju se povoljn i rezultati u rastu skeletnih grana, odnosno
formiranje rodnog drveta koje nosi rodne grane. Savijeni mladari se vezuju kanapom ili se za tu
namenu koriste specijalne štipaljke na čijem se kraju nalazi parče metala koje pritiska grančicu.
Ukoliko je štipaljka bliiže mestu račvanja dolazi do povijanja, a ukoliko je bliže vrhu mladara,
dolazi do savijanja. Štipaljka se lako postavlja i može se koristiti više godina zaredom. Pinciranje
jednogodišnjih mladara predstavlja skraćivanje vrhova čime se nastavlja dalji porast mladara.
Pincirana grana stvara organsku hranu za sebe i druge delove gran, ali više nije konkuretna grana.