Kako pripremiti organsko djubrivo-kompost

Autor: dipl.inž. Saša Šormaz
Ukoliko tražite načina da smanjite količinu otpada u vašem dvorištu ili vam je dosta uzaludnog
bacanja promrzlih biljaka, korova iz bašti, opalog lišća… najbolji način je da sve to iskoristite za
pripremu komposta. Materija koja je nastala prirodnim truljenjem i raspadanjem uginule organske
mase naziva se kompost. Bogata je humusom, važan je deo organske proizvodnje voća i povećava
hranljivost zemljišta koja se odražava na rast i razvoj biljka.
Proces pripreme komposta se naziva kompostiranje. Prvo što treba uraditi je priprema prostora
za izradu komposta. To su najčešće delovi vrta ili bašte. Ukoliko nemate takav prostor može poslužiti
i veća limena kanta ili malo veće bure, čije dno mora biti izbušeno i može se smestiti na nekom delu
terase, ukoliko nemate svoje dvorište.
Tokom cele godine u bašti se može obavljati okopavanje, a sa lepim vremenom krenuti sa
freziranjem, uklanjanjem korova i sl. U periodu jeseni dvorišta su puna opalog lišća, slomljenih grana
koje ni u kom slučaju ne treba bacati. Sav otpad nastao od pokošene trave, slomljenih grana, trulih i
otpalih plodova voća idealni su sastojci za pripremu komposta.
Kompostiranje je kontrolisani proces koji se odvija uz prisustvo aerobnih bakterija, vlage i
vazduha u kontrolisanim uslovima smeštaja. Sastojci za pripremu komposta se dele u dve grupe i to:
na smeđe, koji su bogati ugljen dioksidom i na zelene, koji su bogati azotom. Zeleni sastojci su
najćešce trava i drugi biljni ostaci, dok su smedji ostaci najčešče ostaci od sitnog granja. Odnos
izmedju smedjih i zelenih ostataka treba biti 1/3 ili 2/3.
Sirovine koje su idealne za proces kompostiranja su ljuska od jajeta, ostaci voća, povrća, pokošena
trava, kora od drveta. Sastojke koje treba izbegavati za kompostiranje su meso, ostaci mlečnih
proizvoda, koža i sl. Sve sirovine koje se koriste trebaju biti dobro usitnjene. Proces pripreme počinje
tako što se u delu odvojenom za kompostiranje na dnu postave sitne grančce na koje se nanosi
sloj organskog otpada debljine 15 santimetara i preko toga nanese tanak sloj zemlje.
Ovako pripremljena masa se mora održavati u stanju potpune vlage, što se lako može proveriti
stiskom ruke. Ukoliko masa ostaje u ruci,sadrži dosta vlage, ukoliko se masa troši, nije dovoljno
vlažna. Optimalna temperatura za odvijanje ovog procesa je od 20 do 25 stepeni. Visoke temperature
su štetne jer dovode do sušenje materijala, kao i usporavanja rada mikroorganizama.
Mikroorganizmi svojim radom i aktivnostima smešu zagreju do 50 stepeni čime se započinje
proces razgradnje . Ukoliko se tokom procesa kompostiranja primeti da je masa suva treba dodati
određenu količinu vode, ali ne previše, a ukoliko se primeti da je masa zahvatila na površini sloj buđi,
treba dodati određenu količinu suve materije.
Kompostiranje traje od šest meseci pa do dve godine, što zavisi od količine pripremljene mase i
vremenskih uslova u procesu trajanja postupka.

Ilustracija: pixabay