Izbor lokacije za podizanje voćnjaka

Čitaoci pišu

Autor: dipl.ing.Saša Šormaz

Obzirom da se položaj bira samo jedanput pre sadnje voća, to je veoma složen i
odgovoran posao. Prilikom odabira lokacije, moraju se uzeti svi činioci koji utiču na voćarsku
proizvodnju. Veoma važno je posmatrati kako ekološke tako i ekonomske aspekte
proizvodnje. Zato je veoma važno buduću okolinu područja istražiti i upoznati. Svi promašaji
prilikolm izbora lokacije teško se mogu popraviti u podignutom voćnjaku.
Od klimatskih uslova najznačajnije je obratiti pažnju na temperaturne uslove, na pojavu
učestalih prolećnih mrazeva, padavine, potom na kretanje vazdušnih masa, odnosno pojavu
jakih vetrova na budućoj parceli i sl. Takodje je jako važno izvršiti uvid u zastupljenost voćnih
kultura u neposrednoj blizini na kojoj se želi zasnovati voćarska proizvodnja.
Izboru zemljišta takođje treba posvetiti pažnju u smislu da treba istražiti fizičke,
hemijske i biološke osobine zemljišta, postojanje podzemnih voda, mogućnost zadržavanja
nadzemnih voda na parceli i sl.

Zasad voćaka može se podići na terenu koji je ranije obrađivan i na njemu su se uzgajivale ratarske ili voćarske kulture kao i na terenu koji nije obrađivan kao što su šume, šikare, livade i pašnjaci. Ranije obrađivano zemljište , posebno ako je bilo navodnjavano, sigurno je izgubilo svoju strukturu stoga je istu potrebno popraviti nekom od meliorativnih mera.
Puno bolje je kada se zasad zasniva na parceli na kojoj se uzgajala neka leguminoza, ili mahunarke . Kako je mrvičasta struktura zemljišta najbolja za uzgoj voćaka, kao predkulture pogodne su repa ili
žitarice. Najlošiji izbor jesu parcele na kojima se predhodno uzgajala neka voćna vrsta. Takvo
zemljište se mora odmoriti duže vreme gajenjem nekih drugih kultura.

Zemljište koje je ranije bilo pod šumom potrebno je iskrčiti od svog drveća i odstraniti što više korenja koji ako ostanu u zemljištu predstavljaju izvor truljenja što može zaraziti koren nove biljke.
Takođe treba posebno obratiti pažnju na ekspoziciju terena, kao veoma važnom faktoru.
Južne strane su izložene jakim zagrevanjima, što ima za cilj ranije kretanje vegetacije i pojavu
oštećenja od mraza, a tokom vegetacije izaziva deficit vlage. Na terenima sa nagibom većim
od 8 odsto potrebno je terasiranje zbog opasnosti od erozije i ispiranja hranljivih materija.

Foto: pixabay