Hanski „Delišes“ gradio „Hebu“ iz Bujanovca, a radnici ostali bez akcija – neraspoređena dobit od 1996. pa do 2002. godine bila 350 miliona dinara

„Moja porodica, tačnije moj otac, moj suprug i ja u „Delišesu“ imamo 75 godina radnog staža. To je jedan čitav životni vek,“ rekla nam je Olivera Todorović, nekadašnja predsednica Udruženja za zaštitu prava i imovine „Delišesa“.

Autor: Lj. Pavlović

Niko kao „Delišes“ nije nauštrb plata tako predano radio na proširenju predzeća

Da li je neko ko je toliko ulagao u proširenje kapaciteta preduzeća, tako izigran kao radnici Poljoprivrednog kombinata „Delišes“ u Vladičinom Hanu tokom tranzicije? Oni su ostali praznih džepova i što se tiče akcija matičnog preduzeća, ali i što se tiče bujanovačke „Hebe“ koju su stvorili. U periodu kada je „Delišes“ za kratko vreme izgradio ime, sinonim za kvalitet u proizvodnji i preradi hrane, 1976. godine podigao je savremenu Fabriku za proizvodnju vode i sokova u Bujanovcu – „Hebu“. Gigantu nastalom iz trgovačkog preduzeća, „Trgocentra“ 1960. godine, pod rukovođenjem jednog od čoveka koji je zaslužan za razvoj ne samo te fabrike, već i hanske opštine, Miladina Mileta Trajkovića, nije bilo teško da, pored proizvodnje hrane u Vladičinom Hanu, istovremeno otvori i još dve fabrike sokova, u Vladičinom Hanu i Bujanovcu. „Heba“ je u sklopu „Delišesa“ radila sve do 1990. godine, kada počinje uvertira u raspad zemlje, neminovno i privrede.

Ovu informaciju, koju od malo koga još možemo da dobijemo u ovoj maloj varoši na jugu Srbije koja mnogo duguje „Delišesu“, potvrdili su nam Stojan Cole Cvetković, u to vreme čuveni direktor Sokare u Lepenici kod Hana, kao i Zoran Đorđević, jedan od bivših direktora, ali ii sagovornik u ovom serijalu.

„Heba“ nije želela da deli veliki kolač sa onima koji su je stvorili

Radnici „Delišesa“ su 2006. godine, po osnivanju Udruženja za zaštitu prava radnika i imovine „Delišesa“ masovno predavali dokumentaciju za dobijanje akcija „Hebe“. Uveliko se još od 2003. godine najavljivala njena privatizacija, kada je knjigovodstvena vrednost fabrike bila procenjena na 10 miliona evra. Neraspodeljena dobit od 1996. pa do 2002. godine iznosila je 350 miliona dinara, podaci su koje je 2008. godine, kada je konačno „Heba“ privatizovana, izneo Miodrag Manasijević, generalni direktor, za „Politiku“. U to vreme oko 500 radnika bujanovačke fabrike mineralne vode i sokova sa sve rukovodstvom, nisu bili radi da deo velikog kolača podele sa onima koji su ih stvorili.

Motiv za osnivanje Udruženja za zaštitu prava radnika i imovine „Delišesa“ bio je prikupljanje dokumentacije sadašnjih i bivših radnika tog preduzeća, kao i penzionera kako bi ostvarili pravo na akcije „Hebe“ iz Bujanovca, koju su izgradili, opremili, uložili znanje u nju, uveli je na tržište…

„Moja porodica, tačnije moj otac, moj suprug i ja u „Delišesu“ imamo 75 godina radnog staža. To je jedan čitav životni vek,“ rekla nam je Olivera Todorović, koja je tada bila predsednica udruženja. Na pitanje šta se desilo sa ovom inicijativom kaže – nakon propalih pokušaja da se postigne dogor sa poslodvostvom „Hebe“, Agencijom za privatizaciju, na kraju je podneta tužba u Privrednom sudu iz Leskovca i tu prestaje svaka priča. Todorovićeva tvrdi da udruženje nikada nije dobilo nikav odgovor.

„“Heba“ izuzetno dobro posluje. Ima 500 radnika, a prosek njihovih plata je oko 24.000 dinara. Procenjuje se da će interesovanje za njenu kupovinu, sa razgranatom mrežom maloprodajnih objekata, biti izuzetno veliko i nije tajna da su i uposleni zainteresovani za njenu kupovinu,“ izjavio je u januaru 2006. godine Perica Jović, generalni direktor za „Večernje novosti“.

Prema njegovim rečima, očekivalo se raspisivanje tendera, kada je procenjena vrednost preduzeća bila 10 miliona evra, a sa socijalnim i investicionim programom i pet puta viša. Obračunska vrednost jedne akcije u to vreme bila je 10.000 dinara.

„Upisuju se svi koji su radili u „Delišesu“ ili su još uvek tamo, a među njima je i Mlle Trajković,“ otkrili su novinarima tada iz udruženja. Međutim, i lično angažovanje “ ražalovanog“ generala „Delišesa“ u vreme tek pridošle vlasti Slobodana Miloševića i smene „foteljaša“, da se taj proces privede pravdi, Mile Trajković nije uspeo. Radnici preduzeća koji nikada nisu mogli da se pohvale nekim platama, ali koji su, za razliku od svih ostalih hanskih, svoje proizvodne kapacitete kontinuirano proširivali a kombinat bio stub razvoja hanske opštine, nisu uspeli da dobiju ni akcije „Delišesa“ a kamoli „Hebe“. O debaklu ovog uspešnog kolektiva i propadanju na hiljade porodica sa njim, naš sagovornik, Stojan Cole Cvetković kaže „“Delišes“ je rasturen iznutra, isto kao što se Rimsko carstvo raspalo iznutra.“

U atmosferi stečaja privatizovanih preduzeća, „Heba“ čuvana za kraj

Dok je u Pčinjskom okrugu do 2008. godine skoro cela privreda rasprodata i dobar broj preduzeća već bio na pragu ili u stečaju, „Heba“ je čuvana za kraj, kao jagodica na vrhu kolača sa šlagom. Tek u maju te godine ponuđena je tržištu, sa 517 zaposlenih, i „prošlogodišnjim ostvarenim prihodom većim od 10 miliona evra, gde na“vodnom“ tržištu Srbije učestvuje sa sedam odsto. Na tenderu se, osim proizvodnih i prodajnih objekata površine 10.000 metara kvadratnih, našlo i pet hektara zemljišta,“ podaci su Kooordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu.

„Hebu“ je, baš kao i veći deo „Delišesa“, pazario bačkopalanački „Nektar“, za dva miliona i jedan evro.
“Imamo obavezu da prvo Privatizacionom registru u kome se nalazi 15 odsto akcija, a onda i zaposlenima u „Hebi“ koji su vlasnici drugog dela od 15 odsto, damo ponudu sa najmanje istom cenom koja važi na dan potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Izvesno je da ćemo do kraja sledeće godine postati jedini vlasnik ovog preduzeća”, objavio je B92 izjavu Bojana Raduna, izvršnog direktora, nakon potpisivanja ugovora.
 Fabrika je tada bila peta po redu u Srbiji po proizvodnji vode sa kapacitetom za punjenje od 145 miliona litara godišnje u raznim vrstama ambalaže.

Sedam godina od privatizacije, Nedžat Beljulji, stručni saradnik Agencije za privatizaciju, „Hebu“ je izdvojio kao jedinu uspešnu privatizaciju u Bujanovcu, ali za koju su, ipak, mišljenja podeljena.

„Iako fabrika mineralne vode i sokova uspešno radi, broj zaposlenih u njoj je znatno smanjen. Novi vlasnik je modernizovao proizvodnju pa se pojavio višak zaposelnih. Nekim radnicima isplaćen je socijalni program, neki su otišli u penziju, a neki su dobili otpremnine,“ rekao je Beljulji za Betu 2015. godine.

U vreme privatizacije „Hebe“, od „Delišesa“ nije ostalo ni slovo na papiru. Većinu od onih koji su ga izgradili, pa i „Hebu“, nije više bilo među živima. Oni koji su pretekli, opterećeni svime onime što su im vetrovi tranzicije doneli u prethodnom periodu ili još uvek nanose, nisu izgleda više imali snage za bilo kakvu borbu, jer su sve bitke već bili izgubili.