„Ko’e be radev po Beograd?!“

Mi smo ipak vaša deca, a diploma u zemlji korupcije i ne tako svetle budućnosti, vredi samo ako smo u partiji.

Autor: M. M.

Poštovani građani i građanke Vladičinog Hana,

Kao student iz Vladičinog Hana u Beogradu, želim da vam se obratim. Svi smo, nadam se, upućeni u trenutnu situaciju u kojoj se nalazi naša država, stoga vas molim da izdvojite par minuta svog života i pročitate ovaj tekst. Naime, većina vas se, slušajući televizijske programe poput RTS-a ili Pinka pita: „Šta rade ovi studenti, kakvo je ovo svakodnevno blokiranje saobraćaja?“ ili „Neka prestanu da glume ludilo, bolje bi im bilo da se bace na učenje i zagreju stolicu!“.

Znam, znam, verovarno bih i ja isto razmišljala i govorila da svakog dana slušam takve govore, ali, na svu sreću, ja se godinama unazad ne informišem putem televizije. Znate, jedan pisac je, u svom vanvremenskom delu, jednom prilikom izjavio:“RAT JE MIR

SLOBODA JE ROPSTVO

NEZNANJE JE MOĆ“

Ovim sloganom se, nažalost, možemo voditi i danas. Ne samo danas, nego, recimo, prethodnih 12 godina. Za svojih dvadeset i kusur godina, ne pamtim nijednu drugu vlast ili vladajuću stranku ili vladajućeg čoveka, ali to sada nije tema. 

Mi, studenti u blokadi širom Srbije, želimo da živimo u državi u kojoj će institucije zaista raditi svoj posao, bez uticaja i kontrole jedne osobe, što, nadam se, žele svi građani naše zemlje. Međutim, postoji jedan mali problem, a to je medijski mrak i izopačenost medija. Verujem da većina vas ne zna koje su to zahteve uspostavili studenti. Znam i zbog čega ne znate, verovatno jer su na televiziji pomenuti jednom, ili nijednom. Znate, postoji nešto što se zove USTAV, ali mi ga, ne svojom voljom, svakodnevno kršimo. Umesto da svaka institucija radi svoj posao, to radi jedan čovek, što, složićete se, nije u skladu sa demokratijom. E, za to se studenti širom Srbije zalažu. Za pad nadstrešnice u Novom Sadu nažalost, niko nije odgovarao. Poginulo je 15 ljudi, i svi govore kako je to bio nesrećni slučaj. Da, možda i jeste bio nesrećni slučaj, ali i zbog nesrećnog slučaja neko mora da odgovara. Nažalost, to je mogao biti bilo ko od nas, bilo ko od vaše dece, unučadi, prijatelja, kumova… Zbog nečije neodgovornosti i nepoštovanja zakona , svakodnevno strepimo hoće li nam neki krov ili zgrada pasti na glavu, ili će nas, možda neki nesavesni vozač pregaziti kolima na trotoaru zato što mirno odajemo počast stradalima.

Zbog toga ja, i hiljade studenata širom Srbije polažemo nadu u zdravu i funkcionalnu državu. Na svu sreću, ljudi se bude iz hibernacije i staju na stranu studenata, jer, kako kažu stariji, na mlađima svet ostaje. Smatram da je jako važno poslušati reč svakog studenta, jer na fakultetima, pored obrazovanja koje stičemo, takođe učimo da budemo bolji ljudi, profesori nam šire vidike i podižu moralna načela. Mi smo ipak vaša deca, a diploma u zemlji korupcije i ne tako svetle budućnosti, vredi samo ako smo u partiji. Za kraj, poručila bih svima: PROBUDITE SE, POKRENITE SE!!