Od najveće penzije u Evropi do odricanja od kvalitetnije ishrane

Autor: Lj. Pavlović

To da srpski penzineri bolje žive u odnosu na one u najbogatijim evropskim zemljama, kao nedavnu tvrdnju Ane Brnabić, predsednice Skupštine Srbije, pobija svaka statistika. Uz to i zdrav razum, svakog ko u porodici ima penzionera.

O položaju penzionera u Srbiji za N1 govorila je socijalna radnica u penziji i magistar socijalne politike Nadežda Satarić rekavši da penzioneri mogu da budu zadovoljni životnim standardom, ali samo oni čija penzija je u visini prosečne plate u Srbiji, a takvih je veoma malo.

„Mogu da budu zadovoljni čak i oni koji imaju i iznad prosečne penzije, ali da ih dvoje prima i oni će da sastavljaju kraj s krajem. Oni su u manjini, a u većini penzioneri nisu zadovoljni svojim standardom,“ piše N1 uz objašnjenje da je za prošlu godinu prag siromaštva iznosio 45.680 dinara, a da penziju ispod 45.000 dinara prima više od 720 hiljada penzionera.

„Onda možete da procenite koliko mogu da budu zadovoljni. A da ne pričamo koliko ima onih koji primaju ispod 25.000 dinara, kao i starijih koji su van penzijskog sistema jer u Srbiji živi oko 105 hiljada žena koje uopšte nemaju penziju. One su tokom života bile ili domaćice ili radnice koje su radile sezonske poslove koji su im plaćani na dnevnicu i koji nisu ušle u sistem penzionog osiguranja, ne računajući one koji nemaju nikog da im pomogne, a iz nekog razloga ne mogu da ostvare pravo na socijalnu pomoć.“

Nadežda Satarić, socijalni radnik za N1 navodi ono što je opšte poznato – da su penzioneri najredivnije platiše računa iz steaha da im se duhovi ne gomilaju, onda kupe lekove koji nevidu na receot ili se plaća participacija.

„Moraju da plate ne samo lekove, već i medicinske procedure. Šta vredi što ima zdravstvenu knjižicu kada je skener pokvaren ili nema mesta. Onda odu privatno kod tog istog doktora koji radi i u državnom. Moraju da odvoje i da imaju novca čak i kada ga nemaju“, napomenula je Satarić.

Izdaci za hranu, su tek na trećem mestu ali ne za onu kvalitetnu, već minimalnu, i to više od trećine starijih. O ostalim potrebama ne treba ni govoriti poput kukture, banjskog lečenja, koje u realnosti dibije mali broj, a još manji može da ga sam ati, ali i putovanjima.

Više od trećine starijih se odriče normalne ishrane jer mora i na tome da štedi“, istakla je Satarić.

„Osim u periodima predizbornih kampanja, kada opštine obezbede autobuse i organizuju za penzionere jednodnevne izlete sa „lepim ručkom“.“I to je divno da ima i to“, napomenula je sagovornica N1.

Ilustracija: pixabay