U hanskoj opštini do sada nešto više od 10 odsto legalalizovanhi objekata bez dozvole

Od 2016. do 2018. godine u opštini Vladičin Han od 6.017 objekata podignutih bez građevinske dozvole, legalizovano je tek 993. Oni koji još uvek nisu ozakonili bespravnu gradnju, imaju rok da do novembra naredne godine to učine.

„Od ukupno 6.017 nelagalizovanih objekta u opštini Včladičin Han, do sada je lagalizovano 993. U Zakonu o ozakonjenju objekata zainteresovani mogu videti sve informacije o postupku legalizacije, ili u nadležnoj službi u lokalnoj samoupravi, “ kaže Ljiljana Mujagić, rukovodilac Odeljenja za urbanizam Opštinske uprave u Vladičinom Hanu.

U članu 33 istog zakona, kako ona kaže, određena je visnina takse koja se plaća prilikom legalizacije. Tako, za stan do 100 metara kvadratnih taksa iznosi 5.000 dinara, koliko i za pomoćni objekat. Za objekat od 100 do 200 kvadrata, 15.000 dinara, od 200 do 300 kvadrata, 20.000, a preko 300 metara kvadratnih taksa iznosi 50.000 dinara. Za stambeno-poslovne objkte do 500 kvadrata je 250.000 dinara, a od 500 do 1.000 kvadrata duplo više. Visina takse za stambene zgrade površine preko 1.000 kvadrta je milion dinara.

Da bi se niki objekat legalizovao, pored dokaza o pravu svojine nad njim, korišćenja ili pravu zakupa zemljišta u javnoj svojini, podnosilac zahteva mora da dostavi i izveštaj o zatečenom stanju, čiji je satavni deo elaborat geodetskih radova , tačnije geodetski snimak odn. kopija plana parcele za nezakonito izgrađen objekat, i to je jedini geodetsko-tehnički dokument koji se dostavlja u postupku, predviđa Zakon o ozakonjenju objekata. To je obično trošak koji može biti skup za podnosioce zahteva, kao i kasnije, pribavljanje prateće dokumentacije, sve u zavisnosti od namene objekta i dr. pa mnogi odustanu od celog posla.

U toku 2020. godine, prema podacima Ministarstva građevinarstva, na nivou Srbije legalizovano je tek 16.426 objekata, dok za proteklu podataka još uvek nema. Proces legalizacije bespravne gradnje trebalo je da bude završen do kraja 2019. godine godine. U ministarstvu smatraju da je nedostatak vremena i kadrova u lokalnim samoupravama glavni razlog što rok nije ispošotovan, a sve zbog često nerešenih imovinskih-prvanih odnosa.