Srbija pamti – pamti i Vladičin Han

Autor: Lj. Pavlović

Uz opelo, cveće i minut ćutanja danas je u Vladičinom Hanu obeležena 26. godišnjica od početka bombardovanja SR Jugoslavije i Srbije od strane agresora NATO. Na spomeniku nevino stradlih u Vladičinom Hanu je sedam imena da se nikada ne zaborave – Gordana Nikolić i Milan Ignjatović, srednjoškolci, bračni par Ivan i Ana Marković, policajci Nebojša Savić i Goran Nikolić i vojnik sa Košara, Boban Milenković. Čalnovi porodica, predstavnici SUBNOR-a, Ratni veterani Posebnih jedinica policije, Vojske, Policije, lokalne samouprave i dr. nakon opela, položili su cveće i odali im počast minutom ćutanja i danas.

O NATO agrsiji govrio je Peatr Stošić, profesor istorije koji je rekao da obeležavanjem ove godišnjice čuvamo od zaborava herojska dela vojnika, policajaca, starešina i naroda.

„Danas se navršava 26 godina od zločinačke NATO agresije na SRJ Jugoslaviju, predvođena SAD-om uz 19 najrazvijenijih zemalja sveta. Izvedena kukavički i bez objave rata, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Agresiju na jednu malu, suverenu , ponosnu i miroljubivu zemlju koja u svojoj istoriji nikada nije povela osvajački rat, niti ikada predstavljala opasnost za svoje okruženje i za mir u Evropi i svetu, ne da pobedi već da unizi, razori i sve pretvori u prah i pepeo. Nakon višednevnog sistematskog bombardovanja i ofanzive terorista sa ciljem stavljanja pod kontrolom što većeg dela KiM i prihvatnja NATO snaga iz Albanije, 9. aprila 1999. godine, počela je ujedno i kopnena agresija združenih snaga terorista albanske armije i NATO snaga iz pravca Albanije, u pravcu karaule Košare, kod Đakovice,“ rekao je Stošić.

Međutim, kako nisu postigli ni jedan vojni cilj, VJ nije uništena i kopnena agresija je zaustavljena na smoj granici. NATO je tada sa vojnih, akcije usmerio na civilne ciljeve koja su trajala čitavih 78 dana.

„Za tih 78 dana razaranja svi su bili mete – bebe u porodlištima, bolesnici u bolnicama, putnici u vozovima i autobusima, izbeglnice u kolonama, ifrastruktura… U toku bombradovanja ubijeno oko 1.500 civila, ranjeno oko 10.000. Ubijeno je 1.002 vojnika i policajaca. Sa teritorije opštine Vladičin Han ubijeno je sedmoro lica – 9. maja u toku bombardovanja reona karaule „Dejan Radanović“ kod Đakovice poginuo je vojnik Boban Milenković iz Repišta, a ranjen Ivica Pešić iz istog sela. Prilikom prvog granatiranja mosta u Hanu, 11. maja poginuli su Gordana Nikolić i Milan Ignjatović, 12. aprila u putničkom vozu kod Grdelice poginuo je bračni par Marković, Ana i Ivan. Od strane šiptraskih terorističkih snaga poginuli su policajci Nebojša Savić i Goran Nikolić“ podsetio je još jednom Stošić.

On je dodao i da je sa KiM raseljeno preko 200.000 Srba u nealbanaca, a materijalna šteta premašuje 100 milijardi dolara. Srbiji je naneta i ogromna i neprocenjiva šteta u ekološkom sistemu – namernim razararanjem rafinerija nafte, hemijske industrije kao i upotrebom nedozvoljenog oružja sa osiromašenim uranijumom. Kako je rekao Stošić „NATO zločinci svesno i voljno su počinili najveći genocid u Srbiji nad našim narodom i zatrovali našu zemlju za sva vremena.“ Izneo je podatke da je NATO bacio oko 31.000 projektila sa osiromašenim uraniumom, u našoj nepodrednoj blizini u Vranju, na brdu Pljačkovica čak 1.500 projektila. Od osam radnika koji su radili na rasčišćavanju, sedam je preminulo od karcinoma, a osmi boluje od iste bolesti. Na stotine oficira i vojnika koji su branili KiM je umrlo od najtežih oblika raka, dok oko 20.000 ljudi godišnje u Srbiji umre od različitih vrsta karcinoma.