Da li je neko znao za ove ljude?

Potresne priče o starima i bolesnima u selima opštine Bosilegrad nedavno su izašle u javnost. Prva o njima je progovorila Danijela Mihajlović, rođena Bosilegrađanka, udata u Surdulici. Ona je nastavnica matematike u jednoj od škola u Surdulici i predsednica Ekolškog društva „Eko Surdulica“. Životne priče ljudi sa fotografija Danijela je iznela na društvenim mrežama a ljudi iz humanitarnih organizacija – Gvozdeni puk i Fondacija „Tamara Misirlić“ su joj se pridružili u obezbeđivanju pomoći za njih.

Svaka od ovih subina zapečaćena je tugom. Neke su pravi horor, poput one o ženi koja je mesec dana, nakon smrti, pronađena a njene posmrtne ostatke ljudi su morali da sakupljaju lopatama, da bi je sahranili. Takođe, i o Aleksandru Vladimirovu koji je, kako prenosi vranjska humanitraka, Tamara, ali i Danijela, umro moleći za koru hleba.

„Svašta smo čuli od meštana, o čoveku koji je umro od gladi , moleći za koru hleba. Sve te priče zvučale su neverovatno, dok nismo svojim očima videli kakva je katastrofa zadesila ovo mesto. Prelazeći kilometre kroz trnje, žbunje i granje, najpre smo došli do deke Vidana, koji bez dinara provodi dane, bez vode i u mraku. Kako kaže, struju nikada nije imao. Istu sudbinu dele i deka Stojan, baka Milanka, deka Milacko, njegov sin Stojan, deka Dine, Dušan, Vlada… i mnogi drugi koje još niko nije posetio,“ piše Tamara dodajući da „i ono malo nade nestane, kada padne mrak i legnu gladni ,a u njihovim sobama, ni tračka svetlosti.“

Gladni, nemoćni usamljeni, neki ne znaju ni koliko godina imaju. Najteža priča je trogodišnjeg Jakova, nepokretnog i nemog. Majka ne zna ni dijagnozu dečaka.

„Posetili smo samo jedan mali broj namučenih ljudi u ovom kraju, a verujte, ima ih mnogo, svako muči svoju muku. U narednom periodu posvetićemo se Bosilegradu,“ kaže Tamara.

Danijela Mihjalović je pokrenula lavinu komentara na fb a nama predočila da ovi ljudi „žive na području gde je u planu izgradnja novih rudnika.“ Ljudi su zaprepašćeni onim što vide na fotografijama – život ispod svakog ljudskog dostojanstva. Najčešći komentari su negativni na račun rukovodstva i – da li je neko znao za te ljude? Zaista, da li je neko znao za ove ljude? Porodice, ako ih imaju? Ako jeste – zbog čega niko ništa nije učinio? Ako nije znao – zbog čega? Ako je nešto učinjeno, da li je to bilo dovoljno? Da li je normalno da neko ljudsko biće živi ovako u 21. veku?

Fondacija „Tmara Misirlić“ je apelovala na humane ljude da se priključite akciji uplatama na račun:

200-3453980101008-90

Fondacija „Tamara Misirlić“

Svrha uplate: Pomoć ljudima iz Bosilegrada