Danas praznujemo Svetu Petku

Autor: Lj. P.

Dnas Srpska pravoslvna crkva i vernici praznuju Svetu Petku, ili Prepodobnu Petku – Paraskevu. Ova svetiteljka srpskog porekla rođena je u gradu Epivatu (Pivat, turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada. Potiče iz imućne porodice u kojoj se njen brat Jevtimije zamonašio i postao čuveni episkop Maditski. Nakon smrti roditelja, Sveta Petka je otišla i Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije. Ubrzo je otiša u Jordansku pustinju gde je provela godine u molitvi, samoći i postu. Neposredno pre smrti u snu joj se javio anđeo koji joj je poručio da se vrati u svoj rodni grad i širi hrišćanstvo. Umrla je u 11. veku.

Sveta Petka se smatra ženskim praznikom, njihovom zaštitnicom kao i siromašnih i bolesnih. Prate ga mnogi narodni običaji. Ovaj praznik je i krsna slava. Veruje se da se da sa trpeze nakon odlaska gostiju ništa ne treba sklanja. Domaćica treba tri puta da je okadi, kako bi njen dom posetila Sveta Petka i blagosiljala ga.

Mošti ove svetiteljke prenošene su mnogo puta. Sada se u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu nalazi samo njen mali prst. Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru Svete Petke, za čiju vodu se veruje da leči očne bolesti.

Danas bi trebalo izbegavati kućne poslove odnosno ne bi trebalo ništa obavljati po kući, poput šivenja, pranja veša da se ne bi „navukao gnev svetiteljke i da tokom godine ne bi trnule ruke.“ Veruje se i da bi devojke trebalo da pojedu parče slavskog kolača, a da sačuvaju mrvice kako bi u snu videle budućeg muža i šta ih čeka u životu.