Pišući o đačkom dinaru pre par dana, na osnovu podataka na nivou Srbije, ali i naših škola i iskustava roditelja, želeći da se skrene pažnja i na veliku besparicu koja godinama vlada, a protekle dve je dostigla maksimum, izazvali smo, reklo bi se, revolt. Ovom prilikom se izvinjavamo zbog toga, jer nije postojala želja da bilo koga uvredimo, već ukažemo i na mišljenje roditelja, kojima je pored cena knjiga, ekskurzija i svega onoga što prati 1. Septembar, svaki dodatni trošak opterećenje porodičnog budžeta i u sredinama koje ne pripadaju nerazvijenim opštinama, poput naše. Prvenstveno zbog toga što za neka izdvajanja više ne postoji termin đački dinar, a mi smo ga upotrebili. Eto, nije teško, a nije ni sramota.
Ipak, i posle ukidanja tog zvaničnog termina, i dalje postoje neka davanja, ma kako se ona zvala. Osiguranje. Ekskurzije i sve ono što se u sklopu nje plaća, nekada škole u prirodi… Tu su i ponude knjiga van nastavnog programa, u okviru njega, listova, pribora, zabavnih programa.. Na dobrovoljnoj bazi, mada škole, po svojoj koncepciji ne predstavljaju mesto trgovanja. Bilo je, a verovtano će i biti. Tema je kompleksna i vuče korena još iz dobra kada smo i sami bili đaci. Ko još ne pamti „Tik-tak“? U nedostatku đačkog dinara, sećamo se mi stariji, bilo je popularno branje ploda šipurka, bagremovog semena, prikupljanje starog papira… Jedino što to nije bilo na dobrovoljnoj bazi.
Biće i direktora odn. takozvanih predstavnika roditelja koji bi da solidarno renoviraju škole. Poznat slučaj „Branka Radičevića“. Neki su u tome zaista videli interes dece, neki možda sosptveni, a neki su se samo povodili za većinom. Sve na dobrovoljnoj bazi, u vremenu kada se masovno ostajalo bez posla. A to je u nekom normalnom svetu zadatak direktora – preko države, lokalne samouprave, donatora kroz razne programe, da obezbede svojim radnicima i učeniocima potrebne uslove za rad. Nikako iz roditeljskog džepa. S tim u vezi nije greh što je opština, dok su roditelji obnavljali školu, plaćala Svetosavske balove, već što opština nije ulagala umesto roditelja.
Ono što izaziva neku vrstu revolta je, čini se, i isticanje primera jedne škole koja finansijski pomaže svojim učenicima. To je gest za svaku pohvalu. Tako se pruža lični primer o solidarnosti i pokazuje deci koja će nas sutradan zameniti za katedrom, preuzeti ulogu lekara, pa i u funkcionerskoj fotelji zameniti mnoge, naučiti šta je to empatija, koje nam sve više nedostaje. Lepa je vest da je i „Sveti Sava“ još jedna od škola, koja se priključila toj humanoj akciji, i bilo bi lepo da ih ima još.
Čitaoci koji žele da podrže rad našeg portala to mogu da učine uplatom na dinarski žiro-račun.
PODACI ZA UPLATU
Primalac: Portal Vesnik017, Sime Pogačarevića 12, Vladičin Han
Svrha upalte: donacija
Broj računa: 205-423569-81