Iz života u Slovačkoj naša sugrađanka izdvaja zdravstveni sistem koji ni ne želi da upoređuje sa našim

Ono što je fasciniralo Dejanu Stanković u Slovačkoj su njihovi zdravstveni radnici i odnos prema pacijentu. Najpre, kada je u vreme korone morala da ostane na lečenju u bolnici, u Bratislavi, gde je kasnije rodila drugo dete.

Autor: Ljiljana Pavlović

Veliki broj južnjaka put ka Evropskoj uniji i zaposlenju započinje odlaskom u Slovačku. Mnogi od njih u toj zemlji i ostanu, koja je po primanjima na nižem rangu u poređenju, recimo sa Nemačkom, a neki bi rekli i na nivou Srbije. Međutim, težina posla u našoj zemlji i zarada, sa Slovačkom, ne može se uporediti, tvrdi naša sagovornica.

„Srbi koji rade u Slovačkoj u fabrikama, kada ovde kažu koliko zarađuju ljudi ih pitaju zašto ideš tamo, kada je ista plata. Međutim, to je u na primeru Beograda. Za mesečnu platu od 1.500 evra, u Slovačkoj rade se mnogo lakši poslovi,“ kaže Dejana Stojanović, koja od pre dve godine živi u Slovačkoj sa suprugom, Stefanom i dve ćerkice. Pre toga, dok nije dobila papire, sa starijom ćerkom, Linom, odlazila je na po tri meseca.

„Prvi utisak koji sam stekla o Slovacima je da mnogo pažnje posvećuju deci. Stalno ima toliko aktivnosti za različite uzraste i interesovanja – okupljanja, festivali… Drugi je da se mnogo mirnije žive nego u Srbiji. Prezadovoljna sam i školskim sistemom, koji ne forsira toliko decu od malena raznim obavezama, “ kaže ona.

Ipak, ono što je fasciniralo su njihovi zdravstveni radnici i odnos prema pacijentu. Najpre, kada je u vreme korone morala da ostane na lečenju u bolnici, u Bratislavi, gde je kasnije rodila drugo dete.

„Bolničke sobe su kao hotelske, hrana takođe. Doktori nakon kucanja u sobu ulaze tek kada čuju odobrenje, svi su toliko savesni u obavljanju posla i ljubazni. Bila sam zatečena pažnjom. Prvo dete sam rodila u Srbiji, a drugo u Slovačkoj i odnos prema budućoj majci, tamo i ovde ne želim ni da upoređujem. Ovog, u svojoj zemlji ne želim ni da se setim,“ kaže ona.

Linu, koja ima devet godina rodila je u Srbiji, a mlađu, Hanu (3) u Bratislavi. Priseća se da je nakon četiri dana u bolnici, pod kiseonikom, dobila račun na 2.000 evra i kada je to videla počela je da plače. Objasnila je da trenutno nema mogućnost da plati i da nema zdravstevno osiguranje, a poslovodstvo bolnice je sačekalo da njen suprug završi proceduru oko papirologije. Priča i kako se, sa lošim znanjem jezika, teško sporazumevala sa osobljem, ali da su je lekari i sestre za vreme porođaja, iako i oni ne poznaju naš jezik, bodrili pevajući neke srpske pesme koje su znali, ali su svakako znali za Đokovića i po koju frazu koristili u komunikaciji.

Dejanin suprug je najpre radio u auto-industriji, na građevini, a onda otvorio svoje preduzeće koje se bavi administrativnim poslovima za dobijanje boravišnih i radnih viza. Žive u mestu Senec. Dejana se bavi umesničkom fotografijom i profesionalnom šminkom u sosptvenom studiju koji, kao i Stefanova firma nosi naziv „Hali“ – consalting odn. pfotography.

„Hana je još uvek mala i ne ide u vrtić, tako da imam malo vremena da se posvetim poslu. Mesečno u proseku imam po pet fotografisanja. Za pet sati rada u mesecu zaradim 600 evra. Fotografišem bebe, trudnice, parove… Još dok sam bila u Srbiji završila sam jedan kurs u Vranju za profesionalno šminkanje i jedan u Beču. U Slovačkoj sam završila one za fotografiju, tzv, vogue stil, u agenciji čija se vlasnica time profesionalno bavi 15 godina, iza koje su značajne nagrade“ kaže Dejana.

Što se šminkanja tiče, cene su od 50 do 120 evra, ali ona naplaćuje i po 30. Približno kao u Srbiji. Kada smo već kod cena, kaže da su neuoporedive sa cenama u našoj zemlji.

„Kada dođemo ovde, ljude uvek interesuje kakve su cene hrane u Evropi. Primanja u Srbiji i u Slovačkoj sa cenama hrane, ne mogu da se uporede. Slovačka je mnogi jeftinija,“ veli ona.

U mestu gde žive, kaže, ima mnogo naših sunarodnika. Druže se i sarađuju, privatno, ali podržvaju i poslovno. Dejana će na leto, u julu i avgustu, biti u Hanu, pa poziva sve one koji žele da ovekoveče neke periode svojih mališana u originalnom ambijentu, da joj se obrate.