Ovde smo da deca bolje žive nego što smo mi

Autor: Lj. Pavlović

Po četvrti put građani su se okupili danas u Vladičinom Hanu na protestima koje su širom Srbije poveli studenti. Dok bi ih neki „premeravali“ motkama, mladosti u ovoj varošici na jugu Srbije pridružili su se i stariji – njihovi vaspitači, roditelji, babe i dede, komšije. Premalo, u odnosu na broj stanovnika. Previše, za sredinu u kojoj o vlasti javno sme da se govori samo sa gledišta društveno prihvatljive istine.

Svako od njih ima različit povod zbog čega je na ulici. Motiv im je isti – da žive dostojanstveno, u svojoj državi, gde će zakon biti isti za sve.

Sredovečni par prolaznici njihovih godina gledaju sa čuđenjem i neodobravanjem, vrteći glavom. Pitamo ih zbog čega su na ulici, pri čemu gospođa odgovara „da bi mladi živeli bolje nego što smo mi.“ Na pitanje da li je baka, ponosno kaže – da.

„Jesam baka, ali naša deca nisu ovde. U inostranstvu su upravo zbog situacije u kojoj živimo,“ opisuje jednostavnim rečima stanje koje shvataju i oni za čije najbliže nije bilo mesta ovde, ali, sigurno, i oni drugi.

Na protestu su u gimnazijalci. U školi koja je iz godine u godinu sve „manja“, od 23. januara ove godine nastavu je obustavilo jedno odeljenje. Sa njima je u vreme odavanja počasti nastradalima u Novom Sadu i manji broj profesora, kao i na protestima.

„Iako još uvek nismo studenti, podržavamo njihove zahteve da živimo u društvu sa uređenim sistemom. U gimnaziji smo nastavu obustavili 23. januara ove godine. Pritisaka od strane profesora i roditelja nema, ali ih ima sa nekeih drugih strana,“ kaže nam jedna od gimnazijalki.

Još jedan skup se završio i svako je pošao svojim putem. Mlađe će kod kuće, uglavnom, sačekati roditelji. Ili barem jedan od njih, jer mnogi oni koji su van vladajućeg sistema, hleb su morali da potraže daleko odavde. Tamo gde nisu „obeleženi“. Starije, pak,’ prazna kuća. Niko ne želi takvu starost za sebe. Ni detinjstvo, niti mladost.