Slike Marka Janjića iz Vladičinog Hana krase mnoge domove i objekte od ove varošice pa do Subotice

Ključ uspeha svakog posla je steći poverenje ljudi sa kojima se radi i, ne samo steći, već ga i očuvati. Mladom, talentovanom i vredanom  Marku Janjiću, (35) slikaru,  poreklom Hančaninu koji već duže vremena živi i radi u Novom Sadu, to je i moto.

Marko je sigurno među malobrojnima koji se, spojivši lepo i korsino, bavi onim što voli. To se vidi iz svake njegove slike, način na koji dočarava realnost pa se pred nekim slikama zapitate da li je možda u pitanju fotografija.

 Radi najčešće po narudžbini, maksimalno se  trudi da  ispoštuje želje ljudi koji su naručili sliku, da pruži i više nego što su tražili a za uzvrat, veli,  dobija njihovo poverenje i slobodu, iprihvataju njegove sugestije. Ne postoji tehnika u slikarstvu koju on nije savaladao. Radi portrete, ikone, murale, slika sprejevima…

„Mogu ja da gomilam slike u galeriji, ali ja na sve ovo gledam i prakično. Od toga živim već duže vreme. Volim da radim murale sa određenom tematikom, koji su se našli u dečjim sobama, u gostiteljskim objektima, vrtićima, često radim portreet, pejzaže.  Ljudi na slikama žele da zabeleže  neke značajne trenutke iz života,  neko da oplemeni prostor u kome živi, radi… Tako se i ja prilagođavam njihovim željama, ali istovremeno i oni  prihvataju sugestije, da bi se sve uklopilo u enterijer,“ priča nam Marko, navodeći da – ako radi neki  etno restoran onda su tu tradicionalni motivi, topli i prijatni za one modernije sasvim drugačiji, ali to nikada nesme  bude kliše, već originalno.     

          

Na pitanje gde najviše radi, uz osmeh kaže da nema većeg grada od Hana do Subotice gde nije slikao, a najviše narudžbina dobija  od ugostitelja, a radio je i u nekim delovima Bosne.  Na svakih mesec dva, stigne i poziv sa Zlatibora ili nekog drugog zanimljivog mesta, pa se tako spoji lepo i korisno i dobije nekva vrsta malog odmora. Na tim putovanjima je sa prijateljem i kolegom Ratkom Drezgićem iz Novog Sada, i zajedno rade murale. U ateljeu im povremeno pravi društvo i Sanja, Markova supruga, arhitekta po struci.

„I pored obaveza na poslu, Sanja nam se nekada  pridruži u ateljeu. Voli portrete, nađe neku fotografiju i po njoj radi. Ugrabim i ja vreme da uradim nešto za svoju dušu, neko  ulje na platnu, “ kaže Marko. Počeo je da slika sa 12 godina. Prvi radovi potiču iz perioda bombardovanja 1999. godine. Radio je pejzaže na šper ploči a zatim ulja na platnu. Prve tajne oko tehnika crtanja otkrio mu je nastavnik likovnog, Nebojša Petrović. Prve slike po narudžbini Marko je počeo da radi već sa 15 godina. Kao student, u  Grčkoj je za vreme letovanja  slikao a tamošnji turisti najčešće su kupovali slike rađene sprejevima, prelepe motive koji se prelemaju u više boja, nastale pred njihovim očima za samo par minuta. Učestvovao je na više likovnih izložbi u zemlji. Marko ne samo da je veliki umetnik, već i čovek.