U Udruženju penzionera u Vladičinom Hanu na ukupan broj najstarijih osiguranika, tek 10 odsto članova

Od početka pandemije korona virusa pa do sada, mnogo se stvari promenilo u životu najstarijih. Meseci provedeni u karantinu na mnoge su uticali da i sada sa strahom izlaze među ljude. Klub penzionera u okviru udruženja u Vladičinom Hanu je poluprazan. Oni koji ga posećuju, kažu, nije uvek tako, ima ih nekada i više. Tu se okupljaju uz šah i domine, čašicu i razgovora i po kojeg pića. Bilo je ideje da zbog onih koji su sami, tu bude obezbeđena i hrana, ali za sada to nije realizovano.

„Korona nas je upropastila. Za samo dve protekle godine, izgubili smo 354 penzionera. Ljudi su i u teškoj materijalnoj situaciji. Imamo ukupno 3.700 penzionera na području opštine, a tek oko 500 članova. Nekada su se družili u klubu, odlazili smo na gostovanja kod prijatelja, udruženja u drugim gradovima. Najviše u Soko i Nišku Banju. Nama je znalo da dođe i po 400 zvanica za slavu udruženja, 8. septembra,“ priča nam Stanojko Tošić Šole, predsednik UP u Vladičinom Hanu.

Kaže, iako je godišnja članarina svega 300 dinara, novih članova nema. Nema ni dovoljno sredstava za rad. Neke beneficije koje su najstariji imali, već godinama ne funkcionišu.

„Od ugovora za životno osiguranje „Dunav“ nam je nekada vraćao 10 odsto, sada je to prepolovljeno. Samo od tog novca mogli bismo da funkcionišemo, da pružimo pomoć članovima, kojih bi bilo i više. Dođu nam ljudi koji primaju po 10.000 dinara poljoprivredne penziju, a mi nemamo čime da im pomognemo. U nekim gradovima, popuit Blaca i Leskovca, taj problem je rešen obaveznima izdvajanjem preko PIO, nekim minimalnim izdavajanjem. Kada bi svaki od 3.700 penzionera u hanskoj opštini mesečno izdvojio po 20 dinara, mi bi imali preko 70.000 dinara. Time bi mogli mnogima da pomognemo. Recimo, troškovi sahrane koje možemo da izdvojimo su od 500 pa najviše do 2.000 dinara, što nikada nije bilo,“ kaže Tošić.

Ono što je dobro u UP je da je ove godine banjsko lečenje preko RFZO dobilo nešto više penzinera nego lane. Onih koji će do kraja marta naredne godine iskoristiti banjsko lečenje o trošku osiguranja je 56.

„Prema lekarskoj dokumentaciji se određuje i banja gde odlaze. Najčešće su to: Vranjska, Niška Bujanovačka, Sijarinska i Soko Banja. Za banjsko lečenje konkurisalo je ukupno 78 penzioner, a prošlo njih 56, četvoro više u poređenju sa prošlom godinom. Među njima je 17 korisnika porodičnih penzija, 11 invalidskih i 28 penzionera starosnih penzija. Neki su već otišli, ali najveći broj će nakon završetka letnje sezone, od oktobra ove godine pa do 31. marta naredne. To je pomoć RFZO koja ovim ljudima mnogo znači, jer toliki novac ne bi mogli da izdvoje“ kaže Tošić.

On dodaje i im je lokalna samouprava dosta pomogla. Uz pomoć nje u jeku epidemije covida-a obezbeđeno je oko 150 paketa sa osnovnim životnim namirnicama za najugroženije, rekonstruisala im je prostorije, a ove godine iz opštinskog budžeta za rad udruženja izdvojeno je 200.000 dinara.

Pored navedenih povoljnosti, članovi udruženja o trošku istog prilikom organizovanja poseta drugim gradovima, ili popularnih penzionerskih izleta, ne plaćaju prevoz, već samo hranu, osiguranje u „Dunavu“ je duplo jeftinije i iznosi 350 dinara mesečno, što nije mala ušteda za one sa najnižim primanjima. Udruženje pokušava sa onim za jugoistok Srbije za izdejstvuje još po nešto, a ono što je najvažnije u ovom trenutku je – otvaranje Poštanske štedionice.

Radivoje Đorđević Fantom kaže da će oni, ako treba potpisati peticiju.

„Moramo u Vranje u Poštansku štedionicu za jedan ček, da plaćamo prevoz, maltretiramo se, čekamo u redovima…“

Maltretiranje najstarijih za svaki ček i odlazak do Vranja za preko 7.000 njih iz tri opštine – pored hanske još i surduličke i bosilegradske, prekinulo bi se otvaranjem jedne u Hanu.