Van vidokruga vlasti i partije

Autor: Ljiljana Pavlović

„Kako smo se to ovoliko podelili?“ zapitala se ministarka prosvete na današnjem zasedanju Narodne skupštine Srbije, ili onoga što bi trebalo da ona predstavlja. „Sine, ja sam duže na vlasti, nego što ti imaš godina“, kaže Bajatović kolegi poslaniku koji mu iza leđa maše nekim komadom papira na kome se ne razaznaje šta piše i zviždi, da se došlo do toga da se skupštinskoj sali diskutuje i o seksualnoj opredljenosti. „Ja sam već tri mandata narodni poslanik…“ čuje se u još nekom od izlaganja. Mimo onih o događajima koji su danas obeležili zasedanje najvišeg zakonodavnog tela Republike Srbije, kao i onih, uobičajenih, o blagostanju u kome obitavamo poslednjih 12 godina i zakonima, čije donošenje grupa koja skandira, zviždi i duva u vuvuzele, ometa da se donesu novi za dobrobit naroda.

Za sve gore navedeno akteri bi mogli opravdano da kažu da je izvučeno iz konteksta, što i jeste, u sporadičnom slušanju. Međutim, mnogo bitnije od toga je da li tih par rečenica oslikava stvarnost Srbije i onoga što živimo tridesetak poslednjih godina? Ministarka, penzionerka, u po ko zna kojem mandatu na različitim funkcijama u vlasti ko zna kog saziva, pita kako smo se to podelili. Ponosan je njen partijski drug na političko trajanje, najplaćeniji srpski funkcioner, kao i kolega im, oprostićete što ste uskraćeni za njegov indetitet, koji i nije toliko bitan. A to je bio tek deo onoga što bi moglo da se čuje o sopstvenoj Odi trajanju, s tim što bi u toj tiradi mnogi propustili da iz sopstvene biografije iznesu listu ko je koliko partijskih dresova preobukao, ko je kome bio koalicioni partner, niti ko je kome ispljuvao ili izljubio ispljuvani obraz u odsudnom trenu. Ono u čemu bi se svi oni složili jeste da niko u sadašnjem trenutku nije ni za šta kriv, već oni tamo prethodni, zaboravljajući da je svako svakome bio prethodni u metežu i borbi za funkcijom koja nosi sa sobom sve blagodeti vlasti.

Slika u vrhu, oslikava i stanje na lokalu. Jedni su ovenčani funkcijama u po nekoliko mandata, u različitim partijskim opcijama i koalicionim partnerstvima, sa svim onim što priveligije vlasti, ma kakva ona bila, donose, Kolike, ne treba neki visoki stepen intelegncije da bi se zaključilo. Vidljive su i golim okom.

Neki su na onoj strani, takođe, uz neke benefite. Usamljeno stoje samo oni neopredeljeni, koji uz to nemaju i nikog u vlasti, i potpuno su van vidokruga onih na „visini“ i partija, a ministraka se, pri tom, pita „kako smo se toliko podelili?“

Ilustracija: pixabay