Zašto niko ni za šta ne pita hanske voćare?

Autor: dipl.inž. Saša Šormaz

Kao i svake godine tako i ove sa početkom berbe malina šljiva, višanja i drugog voća kreće priča oko
cene otkupa. Voćari sa jedne strane nezadovoljni početnom otkupnom cenom, skupim imputima,
nedovoljnom radnom snagom. Sa druge strane hladnjačari – koji se “žale” da još uvek imaju zaliha od
prošlogodišnjeg roda. Naravno, tu je i Ministarstvo poljoprivrede koje upozorava da je ovogodišnji rod
voća slabijeg kvaliteta, da je tržište uzdrmano zbog sukoba u svetu i sl.
A onda u celoj toj priči uključi se jedna mala Opština u Zlatiborskom okrugu, Arilje. Baš od tih
malinara izgleda zavisi sudbina svih ostalih. Potom dolazi Čačak čiji proizvođači šljiva odlučuju o svemu,
kakva će biti cena, koliko ide šljiva za izvoz, koliko za preradu i sl. I na kraju tu je i Blace čiji je rod višnje
najbolji, uvoz najveći, subvencije najveće.
Šta je to što ih toliko čini posebnim od naših voćara ? Kvalitet voća sigurno ne, pošto se na našem
području uzgaja kvalitetno voće i postiže maksimalni prinos po hektaru. Odvaja ih jedino činjenica da su
međusobno povezani preko udruženja, zadruga … i time lakše ostvaruju svoje ciljeve. Odvaja ih veći
stepen edukovanosti kako u pogledu poljoprivrede tako i u pogledu zakonskih regulativa na koje imaju
prava oni i svi ostali.
Šta je sa našim voćarima ? Koliko imaju udruženja, zadruga ? Koliko je voćara bilo na nekoj
stručnoj poseti van Srbije?. Koliko je voćara bilo na stručnim predavanjem o inovacijama u
poljoprivredi? Koliko je voćara upoznato sa tim šta ih i koliko sleduje svake godine ?
Odgovore na sva pitanja najbolje znaju sami voćari.