„Zaustavljeni voz“ Vojkana Ristića stigao do Hančana da oživi stare uspomene

Autor: Lj. Pavlović

Prošli su štrajkovi u Pošti zbog čega su Hančani i na „Zaustavljeni voz“ morali da čekaju mimo voznog reda. Jedino čekanje, izgleda, koje se isplatilo. U prilog tome svedoči istinska radost starijeg komšije, koji me sa druge strane ulice doziva, užurbano odmotavajući papir sa knjige pokazujući mi je, uz pitanje – da li znaš da je Vojkanova knjiga izašla? Naravno da znam. Samo mi je ovaj trivijalni period odvukao pažnju i „ukrao“ vreme, pa sa velikim zakašnjem sedam ispred računara i gledam prve komentare.

Prvih 106 čitalca dobili su „Zaustavljeni voz.“ Ostali sa nestrpljenjem očekuju promociju. Za taj dan ostavljamo recenziju knjige eminentnih stručnjaka, a, za sada, štivo o minulom vremenu i ljudima koji su ovoj varoši podarili dušu, kritiku prepuštamo, kome drogome, nego Hančanima.

Ristićevo toplo pripovedanje o varoši u kojoj je proveo mladost od same najave knjige „zagolicalo“ je znatiželju njegovih prijatelja i poznanika u Vladičinom Hanu i sa nestrpljenjem se čekalo na prve primerke, koja na samom početku osvaja pohvale.

Podnaslov “ Sentimentalno putovanje kroz Vladičin Han, koje su obeležili voda, ljudi i lokomotiove“, a čini se ponajviše ljudi. Ovaj put pomenućemo samo jednog Čoveka prema kome, voleli ga ili možda mrzeli, niko nije ostajao ravnodušan.

„Ponosni hrabro nastavljamo protiv pakosti i pohlepe sledeći tvoju misiju. Bubnjar, direktor, narodni poslanik, predsednik Opštine, političar, ali pre svega tata. Hvala Vojkanu Ristiću, „vreme neka pamti“,“ napisala je Jelena Tašić, ćerka Zorana Ljubisavljevića, koji je prerano napustio ovaj svet.

A u podnaslovu „Zaustavljenog voza“ – „Zoran Katerica“ piše: „Treća verzija teksta za jedan život. Poslednji put videli smo se dok je vredno, umašćenih ruku, mesio pljeskavice u kiosku pored tako mi drage železničke stanice u našem Vladičinom Hanu. Uokvirila ga bela kecelja. Karakteristična i uredna brada na njemu. Tada ne stigoh da pružim ruku ka njegovoj radnoj, angažovanoj na poslu roštilj-majstora.

On je bio životno iskren bez stida za sve što je u životu i politici činio, kao i te večeri kada je radio za vrelom skarom, a ja siguran da je on jasna, sasvim matematički vredna ljudska figura u kategoriji što se zove – dostojanstvo.“

„Zaustavljeni voz“ je štampan u 300 primeraka koji su već rasprodati u pretplati.