Žito je obavezno za svaku krsnu slavu

Autor: LJ. P.

Sutra je jedna od dve najveće slave u srpskom narodu. Za Svetog Aranđela u mnogim porodicama postoji običaj da se žito za ovu slavu sprema. Međutim, učenje crkve govori suprotno.

„Uoči slave priprema se slavsko žito koje se naziva još i koljivo. Ono se osvećuje zajedno sa slavskim kolačem, pri čemu ga sveštenik krsnoobrazno prelije vinom.
Po učenju Crkve, slavsko žito se sprema za sve slave. U narodu postoji pogrešna tradicija da slavari ne spremaju žito, koljivo, za Aranđelovdan, Ilindan i Svetog Arhangela Gavrila, jer kažu da su to „živi sveci“. Istina je da ne postoje „mrtvi sveci“. Svi svetitelji su živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav, pošto je Bog – Bog živih a ne mrtvih. Nažalost, mnogi i pored upozorenja Crkve na pogrešnu praksu nespremanja žita, i dalje nastavljaju po svome, jer su „tako radili i njihovi očevi. Žito se, dakle, nevezano za svetitelja, sprema za sve Krsne slave, bez iznimke i razlike “ jedna je od objava Dejan Veličković, lokalnog sveštenika na društvenim mrežema, u vezi narodnih običaja i crkvenog tumačenja naših praznika.

Navodi se i da slavsko žito ima značenje biblijskog simvola vaskrsenja i Pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje i večni život (Jn 12,24; 1 Kor 15,36); isto značenje ima i žito koje se upotrebljava na parastosu, ali molitva za njegovo osvećenje je drugog sadržaja i namena mu je druga.
Sama reč „koljivo“ nema nikakve veze sa rečima „klati“ i „klanje“, nego potiče od grčke reči κόλλυβον (kolivon), što znači „zrno