Klimatske promene ili nemar?

Autor. Ljiljana Pavlović

Od kada su počele poplave u našoj zemlji, stalno slušamo o klimatskim promenama kao njihovom glavnom uzroku. Glavna poruka je da moramo da im se prilagodimo, dok se ređe govori o odgovornosti ili prevenciji. Klimatske promene nisu nastale same po sebi. Priroda nam vraća upravo onako kako se prema njoj ponašamo. Bez imalo milosti prema genearcijama koje dolaze krčimo šume, reke trpamo u cevi, dok smeće taložimo gde god stignemo. Spisak ljudskih zločina protiv prirode proteže se unedogeld…

Jedan podatak Republičkog zavoda za statistiku iz prošle godine kaže da je čovek od svih elementarnh nepogoda pogubniji za stradanja šuma. Decenije su obeležile bespravne seče ne samo privatnih, već i državnih šuma. Svake godine nestanu na hiljade hektara. Od pojedinačnih incidenata, bespravna seča je prerasla u biznis ili čak na neki način u organizovani kriminal. U lancu onih koji više nego odlično profitiraju od toga, neretko se mađu i oni koji bi trebalo da se bore protiv toga, te je možda i to jedan od razloga što se oni sa druge strane zakona, nikada ne nađu pred sudom, ili i onda i kada se nađu, retko ili čak nikada ne odgovaraju.

Koliko puta su oni koji nas truju odgovarali za zagađivanje životne sredine? Od onih najmanjih, koji bacaju otpad u šume, reke, po poljanama u kesi, kolicima, traktorima, do onih velikih koji čitave šlepere iz fabrika istovaruju negde na periferiji, u nekoj dolini… Reke, šume i poljane su nam prepune plastikeraspadnuet bele tehnike, nameštaja… Koje je preduzeće platilo kaznu za ispuštanje otrova u atmosferu, otpadnih voda u reke? Gde ispuštamo otpadne vode i koliko sanitarnih deponija imamo, bez rasprave o tome šta dalje sa njima?

Svaki laik zna zbog čega nastaje erozija zemljišta. O tome je pre par dana na RTS-u govorio profesor dr Stanimir Kostadinov sa Šumarskog fakulteta u Beogradu kao i značaju pre svega pošumljavanja kako bi se pritisak bujičnih potoka, koji nas plave, smanjio na vodotokove, kao o vidu prevencije od poplava.

Nekada su u akcijama pošumljavanja učestvovali i učenici. Godinama, da ne kažem decenijama, nisam čula za bilo kakvu akciju pošumljavanja. Periodično su organizovane akcije čišćenja grada. Toga, takođe, više nema. Polako se bližimo i danu kada će pitka voda, što zbog zagađenja, što zbog stvaranja profita moćnika, biti nedostupna mnogima, dok će nam domove plaviti potočići posle svake kiše, valjajući tone đubreta koje smo za sobom ostavili, kada nam pokradu i poslednje stablo u šumama, jer niko ni za šta nije odgovoran. Ni jedna teorija zavera, bilo kakav Harp sistem ili šta god drugo ne može nam naškoditi onoliko koliko to možemo sami sebi. Činjenjem ili nečinjenjem.

Ilustarcija: Pixabay