Za dvadesetak radnika „Binačke Morave“ Ustavni sud umanjio kamate za zaostale zarade

Autor:Lj. Pavlović

Grupa bivših radnika nekadašnje „Binačke Morave“ iz Gnjilana, koja je nakon bombardovanja 1999. godine počela da posluje i u Vladičinom Hanu, nakon skoro 20 godina nedavno je dobila jedan deo zaostalih zarada. Mnogi od njih su izgubili nadu da će ikada naplatiti ostatak neisplaćenih plata, ali među njima ima i onih koji još uvek nisu došli na red, ili nikada neće zbog toga što nisu prijavili svoja potraživanja. Nekadašnji sindikalisti kažu da im Ustavni sud nije priznao prvobitni iznos kamate, pa im je isplaćena suma za skoro 50 odsto umanjena.

„Ustavni sud je umanjio kamatu, tako da smo dobili znatno manje iznose od očekivanih. Da paradoks bude veći, kada je pitanju povezivanje radnog staža, ono još uvek nije rešeno, PIO fond traži da se plati kamata, koju Ustavni sud nama ninj priznao,“ kaže on.

Kada će i ostali radnici naplatiti svoja potraživanja, još uvek se ne zna. U tom preduzeću i dalje traje stečajni postupak, pa će dinamika naplate njihovih potraživanja zavisiti od toga kako proces rasprodaje imovine preduzeća napreduje. O tome kako je jednom akcionarskom društvu, „Binačkoj Moravi“ iz Gnjilana dvehiljaditih pripojeno društveno preduzeće, hansko „Građevinarstvo“, niko se više i ne pita. Izvesno je da je tome „kumovao“ tadašnje Povereništvo Samostalnog sindikata u Vladičinom Hanu na čelu sa nekadašnjim predsednikom, Draganom Dimitrijevićem. Za razliku od vrha sindikata, organizacija istog u „Građevinarstvu“ je tada trvrdila da je „Binačka Morava“ izgubila gotovo sve što je imala tokom bombardovanja, i da je više od 90 odsto imovine koja se skoro dve decenije rasprodaje, vlasništvo hanskih građevinara. Ti isti nekadašnji radnici nakon dokazivanja (ne)dokazivog da, između ostalog, društveno preduzeće nije moglo da se pripoji akcinarskom društvu, kao i svega ostalog iz procesa tranzicij i godina provedenih po sudovima i sami su izgubili iz vida epilog svega, ukoliko ga je i bilo.