Blago penzionerima

Autor: Lj. Pavlović

„Zahvaljujući novim merama i pomoći države, prosečna penzija u Srbiji ide na oko 45.390 dinara. I to vrlo brzo. Na novu linearnu povišicu će imati pravo svi najstariji građani, njih oko 1,65 miliona. Do kraja godine penzionerima stiže i po 800 dinara od besplatnih akcija koje su dobili od države pre deset i više godina,“ spektakularna je objava jednog dnevnog lista koja će početi da se vrti na naslovnicama i drugih, sabravši sveukupna uvećanja iz ove i dodavši i ono još jedno koje se željno isščekuje s početka naredne godine.

Piše dalje da bi tako prosečna penzija od 38.825 dinara, već od oktobra trebalo da bude bez malo 40.000 dinara, što je povećanje od, čak, 2.000 dinara! Recimo, na nivou minimalca. Onog sa kojim bi naša premijerka, Ana Brnabić, kako je sama izjavila, opstala „možda nekih nedelju dana“. U januaru 2024. godine još jedna radost, novo uvećanje, pa će oni koji imaju 20.000 dinara, sumu sa kojom bi naša premijerka opstala tri i po dana, imaće uvećanje od čak 4.000 dinara!

I to nije sve. Penzioneri koji nisu prodavali besplatne akcije, one obećane Dinkićeve od 1.000 evra, koje u praksi nisu dostigle ni deseti deo te sume, dobiće još čitavih 800 dinara dividende. Od ržave. Ukoliko su penzioneri zaboravili, to su akcije NIS-a koji će im isplatiti čak 600 dinara, dok je Telekom objavio isplatu od skoro 226 dinara.

Ako neko misli da je tu kraj, epa nije. Za naše najstarije, koji su nam izgradili fabrike, puteve, stanove i još mnogo toga, i svoje penzije zaradili, stižu i penzionerske kartice. Prijava je u jeku, a kada sve zaživi, Fond PIO će zajedno sa Poreskom upravom voditi evidenciju o sakupljenim bodovima, ukoliko u manjim mestima budu imali gde da ih sakupe, ili sa čim da ih sakupe.

Međutim, nema podata da nešto više od 100.000 poljoprivrednika, prima penziju koja je u proseku 16.220 dinara. Ni onih da sa 30 godina rada žrtve tranzicije, kada posle dve decenije nekako „dobace“ do starosne granice, dobiju rešenje na 16.000 dinara, da su porodične penzije nekada niže i od te sume, niti da oko 150.000 starijih ne prima penziju… Nema podataka ni o onoj zvaničnoj inflaciji, a kamo li o tome koliko su, realno, u protekle dve godine cene osnovnih životnih namirnica povećane. To se odlično vidi po redovima u prodavnicama, koji su sve kraći, što dovoljno govori o platežnoj sposobnosti i penzionera i većine zaposlenih. Dok su tokom prve decenije ovog veka penzioneri izdržavali čitave porodice čiji su članovi masovno ostajali bez posla usled privatizacije, sada je došao red da im se mlađi oduže jer, prema statistici, nikada u istoriji nismo imali manju stopu nezaposlenosti. Ne ulazeći u to ko radi, a ko ne radi ili jednostavnije – čije porodice rade, a čije ne rade.

Foto: pixabay

.