Pepeo kao dodatak zemlji  

Čitaoci pišu

Autor: dipl. ing. Saša Šormaz

 Tokom zime teško je naći domaćinstvo koje prilikom sagorevanja drveta ne stvori određenu količinu pepela. Tako nastao pepeo ne bi trebalo da završi u nekom kontejneru, potoku, kes, već tamo gde će imati koristi od njega, a to su bašte, vrtovi, oranice. Pepeo dobijen sagorevanjem drveta od davnina se koristi za povećanje plodnosti i strukture zemljišta. Koristi se u baštama za obogaćivanje strukture zemljišta i kao dodatak kompostu. Dosta je bogat kalijumom, kalcijumom i mikroelementima čime utiče na smanjenje kiselosti zemljišta. Sa druge strane,unos prevelike količine pepela dovodi do alkalnosti zemljišta.

U prosek, prilikom sagorevanja drveta, dobija se oko 10 odsto pepela. Pepeo nastao od granja ili korenja je u mnogome bogatiji potrebnim elemetima.  U kori je dosta visoka koncentracija Ca, Al, Mn i S, dok u pepelu od lišća ima dosta Ca i Fe. Pepeo nastao sagorevanjem drveta sadrži oko tri odsto kalijuma koji je glavni pokretač cvetanja i plodonošenja kod biljaka.

Zanimljiva je činjenica da pepeo od raznih vrsta drveta pokazuje različita svojstva. Tvrdo drvo, kao što je hrast, daje pepeo veće upotrebne vrednosti nego pepeo nastao sagorevanjem nekog mekog drveta. Sadrži više procenata fosfora i kalijuma , ali manji procenat kalcijuma. Ukoliko se vrši sagorevanje kamenog uglja, koji sadrži samo jedan odsto kalijuma i fosfora, ne preporučuje se u širokoj primeni. Pepeo dobijen od briketa takođe nije preporučljiv za punu upotrebu jer se u prozvodnji briketa koriste štetne materije koje ne odgovaraju zemljištu. Na zemljištu gde se planira sadnja krompira ne treba koristi pepeo, jer bazni uslovi podstiču pojavu krastavosti kod krompira. Takođe ne treba koristiti pepeo od kartona, otpada, obojenog drveta, jer mogu sadržati otrovne materije koje štete zemljištu.