Nema mira u Beliševu, od provalnika ljudi počinju da strahuju i za ličnu sigurnost

Za poslednjih mesec dana u Beliševu je obijeno dvadesetak praznih kuća. Iako su to objekti u kojima niko ne živi, to su cela domaćinstva, sa kompletnim pokućstvom i pitanje je kada će, kada više ne bude rakije za krađu ili hrane, početi da odnose i stvari ili razbijajaju sve po kući, kao što se desilo davno jednom od oštećenih.

Autor: Lj. Pavlović

Od pošalica od pre par godina da će Beliševčani javno da označe mesta lopovima gde se nalazi rakija da im ne obijaju kuće predaka, situacija je poslednjih meseci kulminirala sa skoro svakodnevnim provalama, da ljudi sada sa strahom odlaze na svoja imanja da ih obiđu. Jedan od njih kaže da svi u selu znaju o kome se radi i da se pribojavaju da će u alkoholisanom stanju provalnici početi da nasrću i na ljude. Identitet razbojnika poznat je i organima gonjenja, koji se dovijaju kako da im stanu na put, zbog loše zakonske regulative i limitiranja štete manje od 100 evra, kada se počinioci ne gone. Međutim, da li to znači da će nesmetano nastaviti da divljaju, obijaju kuće, a vremenom, možda, i da nasrću na ljude? Jer, mnoge se situacije prepuštaju zaboravu, dok se ne dogodi neka nesreća.

Za poslednjih mesec dana u Beliševu je obijeno dvadesetak praznih kuća. Iako su to objekti u kojima niko ne živi, to su cela domaćinstva, sa kompletnim pokućstvom i pitanje je kada će, kada više ne bude rakije za krađu ili hrane, početi da odnose i stvari ili razbijajaju sve po kući, kao što se desilo davno jednom od oštećenih. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se svaki slučaj prijavi policiji, jer ih je bilo na desetine, da ne kažemo blizu 100, s obzirom da su se u neke vandali vraćali više puta, a prijavljeno je tek par.

Najnoviji slučaj obijanja otkriven je jutros. U mahali Prekoriđani. Provaljeno je u kuću Branke Antanasijević i u dve kuće Bore Cvetkovića.

„Komšije su nas obavestile da su polomljeni prozori. Mi smo bili jedni od retkih srećnika kojima kuća nije bila obijena. Prijavićemo policiji od koje očekujemo zaštitu od ovakvog vandalizma. Došli smo u situaciju da sa strahom odlazimo u selo i ulazimo u sopstvene kuće uz bojazan šta ćemo ili koga tamo zateći,“ kaže Brankina ćerka, Gordana, iz Vranja.

Cvetkovići takođe žive u Vranju i oni su već bili na „meti“ lopova pre više godina. Pored njih, u proteklih par nedelja obijene su i kuće Dikice Savić, Staniše Savića, Blagice ilić, Dese Nikolić, Borke Pavlović…sve iz mahala u blizini glavnog puta. Takođe i nedaleko u mahali Marinkovci, kao i u onima na drugom kraju sela, kod reke. Što znači, skoro pa pola sela i što je zanimljivo, odneta je samo rakija, gde je bilo, ali je zato za pola ili litar alkohola, vlasnicima pričinjena šteta od po par hiljada dinara za zamenu brava, stakla, ne računajući troškove prevoza.

Beliševo se ovih dana našlo na udaru i zbog krađe asfalta od strane privatnih lica, ali su meštani razočarani i odnosom lokalne samouprave prema njima koja se,kažu, izgleda vodi devizom da ih je malo pa tu ne vredi ulagati. Naime, „Putevi Srbije“ rekonstruišu državni put, od vojnog značaja, od Kacapuna koji bi trebalo da se spoji sa Vlasem, u vranjskoj opštini. Skinuti asfalt je ustupljen lokalnoj samoupravi, iako su nekada za njega novčana sredstva izdvajali sami žitelji Beliševa, kao i Ravne Reke i Bačvišta, a ljudi sumnjaju da će od njihovog dela, atarske puteve urediti u nekim drugim selima, dok oni nemaju pristojan čak ni do seoskih grobalja. Ostaje i manja lokalna deonica kroz Bačvište, sa više rupa nego asfalta. Još jedna nebriga su divlje svinje, koje pustoše privatna imanja, koja lovačko udruženje, izgleda, smatra rezervatima.

Pet sela sa sedam linija dnevno autobuskog prevoza, opustelo je od 2013. godine pa naovamo, kada je prevoz definitivno ukinut, iako ima pokušaja da neki ožive svoja imanja. I, ono što se možda ne zna tamo gde bi trebalo, ljudi iz vranjskog kraja se često raspituju za kupovinu kuća, a ranijih godina i Albanci koji traže čitava imanja ne cenkajući se. Međutim, za sada niko nije prihvatio takvu ponudu, a da li će i do toga doći, pitanje je za nadležne koji odlučuju o ljudskim sudbinama. Jer, u ono vreme seoska škola, kakvu ni sada mnogi nemaju, je zatvorena zbog malog broja učenika, dok se već neko vreme iz grada prevozi po jedan ili par đaka, da bi neka, takođe, u selima, opstala. Zatvorena je mesna kancelarija koja je bila centar i za okolna, prodavnica i pravila se šega sa radom opremljene zdravstvene ambulante, sve osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Ukinuto je i ono što je na kraće vreme ulivalo dašak života – boravak izviđača i volontera Crvenog krsta iz Vranja. Epilog svega su sela sa sve staračkim domaćinstvima, na margini i – otvoreno pitanje ko će te prostore u budućnosti naseljavati.

Sve to neko mirno gleda, kao i neki uticajni Beliševčani rasejani po okrugu, koji su slavili i rado se gostili u vreme početka radova na rekonstrukciji te važne deonice za region, ujesen lanjske godine. Takođe, i za seosku slavu, Duhove, u onoj zakatančenoj školi, koja se, inače, u zlatno doba obeležavala kod seoske crkve i, sada, opustelog sabornog mesta, dokle se jedva stiže i pešice.